Sve što treba da znate o razvoju prevremeno rođene dece

Na sajtu DokTok.rs izdvajaju ono najvažnije što treba da znamo o malim divovima.

Razvoj govora

Većina prevremeno rođene dece ima normalno razvijen govor, mada kod nekih može biti kašnjenja. Mogu da imaju više problema sa izgovorom i razumevanjem govorau odnosu na decu rođenu u terminu. Problemi sa govorom nekada mogu ukazivati na postojanje udruženih problema, kao što su problemi sa sluhom, mišljenjem i učenjem.

Fizički razvoj

Većina prevremeno rođene dece ima uredan fizički i motorni razvoj, mada neka deca mogu biti niža i manje telesne mase u odnosu na vršnjake.

Oko 40% veoma nezrelih beba ima blagu motornu slabost. Ona uključuje i probleme:

fine motorike – npr. zakopčavanje dugmića, vezivanje pertli, držanje olovke

planiranja – npr. preskakanje prepreka

vizuelno-motorne koordinacije – npr. praćenje radnje oko-ruka, preslikavanje oblika isl.

senzomotornih veština – npr. podizanje pune čaše bez prosipanja okolo.

Neke prevremeno rođene bebe imaju cerebralnu paralizu. Rizik za cerebralnu paralizu je veći kod ekstremno nezrelih prevremeno rođenih beba i onih koje su bile jako bolesne tokom boravka u odeljenjima neonatalne intenzivne nege.

Razvoj čula: sluh, vid, senzorna osetljivost

Većina prevremeno rođene dece ima tipične probleme sa sluhom, vidom i senzornom osetljivošću.

U odnosu na terminske bebe, prevremeno rođene bebe mogu imati teže ili lakše oštećenje sluha, ali vrlo mali broj ima toliko veliko oštećenje da zahtevaju upotrebu slušnog aparata ili kohlearnog implanta. Većini beba se ispita sluh dok još borave u bolnici, tako da se većina problema još tad otkrije. Neki se dijagnostikuju kasnije, ali je vrlo važno otkriti ih na vreme jer je sluh neophodan za razvoj govora, socijalnih veština i komunikacije.

Prevremeno rođene bebe češće imaju poremećaj vida u odnosu na vršnjake rođene u terminu. Kod njih mogu da se jave dalekovidost, kratkovidost, razrokost (strabizam), kontrastna osetljivost ili problem dubinske percepcije. Najteži problemi se otkriju još u bolnici. Veoma nezrele bebe se rano ispituju, što omogućava tretman u prvim mesecima života.

Neki roditelji kažu da njihova prevremeno rođena deca pokazuju senzornu osetljivost, kao što je naglašena osetljivost na jače zvuke ili različite materijale. Neke bebe ne vole da bilo šta stave u usta i imaju problem sa hranjenjem. Mogu da imaju i smanjen prag za bol.

Razvoj mišljenja i učenja

Većina prevremeno rođenih beba ima tipičan razvoj u oblasti mišljenja i učenja i nema nikakvih problema tokom školovanja. Mali broj će imati oštećenje mišljenja i učenja. Na primer, mogu imati problem sa čitanjem, planiranjem i ispunjavanjem obaveza. Nekada roditelji ništa ne primete dok dete ne krene u školu, kada shvate da im u školi treba dodatna podrška.

Socijalni i emocionalni razvoj

Većina prevremeno rođene dece ima uobičajen socijalni i emocionalni razvoj, mada njihovo ponašanje može da odstupa od ponašanja vršnjaka rođenih u terminu. Na primer, prevremeno rođene bebe u prvoj godini života manje žele interakciju sa drugima u odnosu na terminske bebe. Često mogu da izgledaju odsutno da bi izbegle preplavljenost stimulusima iz spoljne sredine i brže postaju iritabilne. Kako postaju zrelije, menjaju se. Zato je važno naučiti „govor tela“ prevremeno rođenih beba čime će roditelji znati kada beba zahteva stimulaciju i interakciju, a kada želi da stanu.

Ako dete ima „socijalne i emocionalne probleme“, to znači da se ne uklapa dobro u svoju sredinu, vršnjačku grupu, ne poštuje pravila. Većina dece ima napade besa, uznemiri se i želi da pomera granice koje su postavili roditelji. Prevremeno rođena deca češće imaju problem da savladaju i izbore se sa svojim osećanjima. Teško im je da se smire, da jedu dobro i spavaju dobro. Neki mogu da imaju manjak samopouzdanja i problem sa sklapanjem prijateljstva.

Prevremeno rođena deca imaju češće nego deca rođena u terminu poremećaj pažnje (ADHD), neki od poremećaja iz spektra autizma (PSA), anksioznost ili depresiju, ali se oni i dalje retko javljaju.

Poruka roditeljima

Nakon što beba izađe iz inkubatora, najbolje mesto je tik uz majku. Naziv za nošenje sitne bebe kojoj je važan stalan kontakt s majkom, pa se ona samo u peleni zamota i poveže uz majčina prsa je kangaroo-care ili u doslovnom prevodu kengur-nega.

Neophodna je stabilna, sigurna, negujuća sredina puna ljubavi - u kući, vrtiću, školi i svugde gde dete razvija bliske odnose sa drugima. Ovakve sredine omogućavaju da se manji problemi kašnjenja u razvoju savladaju i kasnije u detinjstvu i ranim tinejdžerskim godinama.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI