Štrajk dojenja: Značenje, zašto se događa i kako prepoznati

Kako prepoznati štrajk dojenja?

Štrajk dojenja definisan je kao razdoblje u kojem beba, koja je uredno dojila, iznenada odbija dojiti. Takvo ponašanje obično se događa tek nakon što beba napuni tri meseca i postane svesnija sveta oko sebe. Bebe koje stupaju u štrajk obično odbijaju dojku, ali istovremeno izgledaju nesrećno i uznemireno jer ne doje. Naravno, to što se beba ponekad odmiče od dojke ili povlači ne znači odmah da je u štrajku dojenja. Možda je samo nešto ometa. Odbijanje dojenja koje postane pravilo znak je da štrajkuje. Ponekad roditelji štrajk pogrešno shvate, kao znak da je beba spremna odviknuti se od dojenja. To je malo verovatno jer se bebe retko same odvikavaju od dojenja pre dve godine starosti, a kada to i učine, obično se radi o postupnom smanjivanju trajanja i učestalosti dojenja, a ne o naglom prestanku.

Koji su uzroci štrajka dojenja?

Bebe u štrajk ulaze iz različitih razloga koji mogu biti i fizički i emocionalni. Neki od uzroka su:

- začepljenje ili bol u uhu zbog kojih je dojenje neugodno
- upaljeno grlo ili ranica u ustima zbog kojih je dojenje neugodno
- bilo kakva bolest koja utiče na njihova usta i čini dojenje neugodnim
- zubi i bolne desni
- frustracija uzrokovana preslabim protokom mleka ili prekomernom količinom mleka
- frustracija uzrokovana promenom ukusa mleka zbog hormonskih promena ili promena u prehrani
- šok nakon situacije u kojoj ih je zapanjio mamin uzvik nakon ugriza
- osećanje majčinog stresa, ljutnje ili bilo kojeg drugog stanja zbog kojeg mama nije usredotočena na dojenje
- promena proizvoda za negu zbog kojih mama drugačije miriše
- smetnje uzrokovane preterano stimulativnom okolinom.

Iako je mnoge od ovih uzroka jednostavno izbeći, važno je biti svestan onoga šta se događa s vašom bebom, a što bi moglo uticati na dojenje.

Šta učiniti ako dođe do štrajka dojenja?

Iako štrajk dojenja može biti stresan i za vas i za bebu, postoje mnoge taktike pomoću kojih detetu možete pomoći da se uspešno vrati dojenju. Dva glavna izazova za koja se za to vreme morate pobrinuti: održavanje zalihe mleka i osiguravanje hrane za vašu bebu.

Naime, kada beba jede manje mleka od uobičajenog, morate se izdajati kako biste sačuvali proizvodnju mleka. Izdajanjem ćete signalizirati telu da vam je mleko i dalje potrebno, pa će ga telo nastaviti proizvoditi.

Što se tiče bebe, nju pokušajte hraniti na flašicu jer je bitno da ostane hidrirana i dobro nahranjena do povratka na dojku. Nakon što se pobrinete za ove izazove, vreme je da poradite na prekidu štrajka.

Ako ste zabrinuti da je vaša beba bolesna ili ima neke druge telesne nelagode koje su dovele do štrajka, posetite pedijatra koji će vas usmeriti na pravi put. Kada se upustite u rešavanje problema, postoji nekoliko načina na koje možete podstaknuti bebu da doji:

- lezite s bebom tako da vam se koža dodiruje i nežno joj ponudite dojku

- promenite položaj

- dojite u zatamnjenoj sobi kako biste sprečili ometanja

- pokušajte ostati opušteni i radite na uklanjanju stresa zbog dojenja

- za vreme dojenja činite sve kako bi to bilo pozitivno vreme i za vas i za bebu.

Kada ste zabrinuti?

Većina štrajkova dojenja traje od nekoliko dana do jedne nedelje. Ako vaša beba odbija da jede, bez obzira na načine na koje je pokušavate nahraniti, gubi na težini, ne mokri ili nema stolicu kao i inače, te ako pokazuje bilo kakve druge znakove koji vas brinu, odmah se javite pedijatru.

Ako beba doji ređe nego pre, ali jede na flašicu, očito je zdrava i srećna i štrajk dojenja ne utiče na njeno celokupno zdravlje.

Štrajk dojenja može biti frustrirajuće iskustvo i za mamu i za bebu, ali on ne znači da je vreme za dohranu i prestanak dojenja. Nakon nekoliko dana i uz malo nagovaranja i podrške, vi i vaša beba verojatno ćete se vratiti staroj rutini.