Šta se u školama radi s natprosečnom decom u Skandinaviji, Kini i Nemačkoj - a šta u Srbiji

Prva pomisao kada se pomenu školstvo i nadarena deca, ona koja se svojom kreativnošću i talentima izdvajaju o drugih, jeste da tu decu treba podsticati da bi se razvijala i jednog dana možda postala genijalci koji će svojim izumima doneti dobrobit celom čovečanstvu. Ali jasno je da nije svuda isto.

S jedne strane, postoje zemlje sa posebnim programima za talente, a sa druge strane, postoje zemlje koje sistemski ne daju poseban značaj darovitoj deci. Na sve to, vrlo često postoji stav da bi se nadarena deca sasvim dobro snašla bez ikakve intervencije. Ali tako se, nažalost, smanjuje mogućnost da se iz tog njihovog talenta izvuče maksimum. U suprotnom, bojazan je da ti njihovi talenti mogu biti izgubljeni a da se to ne primeti.

Skandinavija

Recimo, u skandinavskim zemljama ne stavlja se poseban fokus na darovitu decu jer se tu više fokusiraju na programe pomoći za decu koja su ispod proseka, budući da kao društvo teže jednakosti.

Na primer, u Švedskoj obrazovni sistem stavlja snažan naglasak na društveni i emocionalni razvoj uz akademski napredak, a smatra se da bi preskakanje razreda za natprosečnu decu moglo imati negativan uticaj na socijalno i na emocionalno blagostanje te dece.

U Norveškoj se pojam prilagođene edukacije najpre odnosi na brigu o deci sa poteškoćama u razvoju. U analizi Nadarenost u Norveškoj navode da je pitanje imaju li natprosečna deca tamo zaista prava na specijalno obrazovanje.

Dalje se navodi da tamo nastavnici fokus stavljaju na prosečnu decu ili onu sa posebnim potrebama, a da se nadareni učenici neretko kasnije žale da su zanemareni u smislu podsticaja da iskažu talente.

Kina

S druge strane, tu je Kina koja decenijama neguje najrazvijenije programe za talente. Pod nazivom Special Class for the Gifted Young, to je program kojim se nadarena deca ciljano biraju da bi ušla na univerzitete. Program je osnovan 1978. i bio je najveći iskorak u tamošnjem visokom obrazovanju. Ideja je potekla od naučnika, a podržala ju je država. Cilj je bio da se istraže najbolji načini na koje bi se brinulo o omladini koja obećava. Ta škola prima uglavnom decu koja su spremna za fakultet pre završnih godina srednje škole. Tu đaci od početka prate nastavni plan i program sa čvrstim osnovama iz matematike, fizike, jezika i kompjuterskog programiranja, a dalje se bira određeni smer. Studenti se takođe aktivno bave naučnim istraživanjima, učestvuju na naučnim i računarskim takmičenjima i obavljaju stručnu praksu. Takođe, studenti različitih uzrasta i smerova zajedno dele sobe u studentskim domovima jer se tako podstiče interdisciplinarno okruženje. Većina tih diplomaca ode na postdiplomske studije, a mnogi potom zauzmu vodeće pozicije u akademskim krugovima i industriji.

Ipak, tu treba imati u vidu i aspekt odnosa Kine prema toj deci koja se gledaju kao nacionalni proizvod, a koja neretko prolaze kroz rigorozne programe da bi država od njih napravila ono za šta veruje da imaju potencijal.

Srbija

Ministarstvo prosvete Srbije prošle godine je školama uputilo Stručno uputstvo za prepoznavanje, podršku i praćenje obrazovanja učenika sa izuzetnim sposobnostima. Uputstvom se, prvi put, objedinjuju svi procesi identifikacije, različiti oblici podrške koji su na raspolaganju, kao i načini praćenja uspeha učenika sa izuzetnim odnosno posebnim sposobnostima. IOP3 ili individualni obrazovni plan predstavlja poseban način rada za darovite đake.

U teoriji sistem je jasan, ali u praksi se često dešavaju situacije koje nisu obuhvaćene na papiru.

Naime, iako se obrazovni sistem u Srbiji reformiše, neretko mnogo toga ostane mrtvo slovo na papiru. U praksi prosvetni radnici retko kad primenjuju metode da detektuju talentovanu decu i da te njihove potencijale dalje podstiču - ne zato što ne žele već zato što je sistem dugo učauren. Metode koje se sprovode često nisu u korak s vremenom, već se obično sve svodi na jurnjavu da se pređe propisano gradivo. Uz to, ona neophodna spona između nastavnika, roditelja i ostalih stručnjaka koji bi zajedno podstakli prepoznavanje i dalje negovanje talenata kod dece uglavnom je slaba.

Kako piše Zelena učionica, odavno postoji akceleracija, kao administrativni mehanizam ubrzanog školovanja, ali koliko je poznato, vrlo retko se koristi. Osim toga, u našim školama postoje i specijalizovana odeljenja za darovite, mada ona nisu jednako dostupna svim učenicima.

Ono što bi u našem sistemu trebalo biti okosnica podrške darovitim učenicima svakako je inkluzivni pristup.

Ali statistika kaže da IOP 3 nije popularan u našim školama i njegovo izostajanje nadoknađuje se dodatnom nastavom kako bi se izbegao još jedan paket obrazaca, procedura i saglasnosti.

S druge strane, tu je poznata Istraživačka stanica Petnica, samostalna i nezavisna institucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture.

Svake godine Petnica organizuje veliki broj različitih programa u obliku kurseva, seminara, naučnih kampova, radionica, između ostalog iz oblasti arheologije, astrofizike, analitičke hemije, biomedicine, psihologije, biologije, pa sve do muzikologije, fotografije, dizajna i 3D štampe. Na tim programima kao predavači gostuju iskusni naučni radnici i istraživači. Programi su uglavnom namenjeni učenicima srednjih škola, tj. mladima u uzrastu od 15 do 19 godina, a povremeno i učenicima osnovnih škola.

Takođe, preko dve decenije funkcioniše i Regionalni centar za talente, ustanova od opšteg društvenog interesa koja realizuje programe podsticanja i razvoja naučnoistraživačkog stvaralaštva mladih iz prirodnih, društvenih, tehničkih i drugih nauka. Osnovna delatnost Centra je otkrivanje, identifikacija, usmeravanje i praćenje razvoja i napredovanje nadarenih i talentovanih učenika osnovnih i srednjih škola i studenata.

Nemačka

U celoj ovoj priči dobar primer je Nemačka gde je redovna praksa za darovitu decu rani upis u osnovnu školu, preskakanje razreda, polaganje nastave sa višim razredima, saradnja sa univerzitetima, vannastavni program, takmičenja i letnji kampovi. Darovitu decu identifikuju nastavnici, roditelji ili čak deca sama sebe, piše u analizi o nadarenim učenicima u različitim evropskim državama.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram