Šta je pisalo u predbračnom ugovoru kralja Aleksandra i princeze Marije

Jedan korisnik Tvitera je na dan kada je bilo 100 godina od venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern objavio sve što on zna o samoj svadbi, ili bolje rečeno manifestaciji. Ne samo da je ovu društvenu mrežu osvežio simpatičnim istorijskim podacima, nego je svima nama pružio šansu da ne sluteći dok skrolujemo Tviter, naučimo nešto novo.

Iako je reč bila o „ugovorenom braku“, te su budući supružnici ugovor o istom potpisali pre samog venčanja, priča kaže da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra. Marija je odmah počela da uči srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd već je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.

Više o venčanju i ugovoru piše @zivojin i njegovu objavu prenosimo u celosti.

„Nekoliko meseci ranije, tačnije u februaru 1922, kralj Aleksandar, u pratnji Nikole Pašića, verio je princezu Mariju darivavši joj prsten od smaragda vredan 2.600.000 tadašnjih dinara (koliko sam uspeo da izračunam to je kao danas oko milion evra, možda i milion i po...)

Desetak dana pre venčanja Beogradom se šetala neobična kolona... Na čelu je išao Šeri Voca, predsednik vučitrnskog sreza, a za njim sasvim opušteno dva debela bela ovna, pozlaćenih rogova za koje su bile učvršćene dve staklene jabuke zlatne boje...

Iza ova dva predvodnika išlo je sto ovnova, od kojih je svaki na čelu imao ogledalo. Preko Terazija, Voca i ovnovi su dostojanstveno umarširali u kraljevski Dvor. Bio je to prvi svadbeni dar.

Do venčanja, kralj je primao od države godišnju apanažu u iznosu od 1,2 miliona zlatnih dinara, a nakon stupanja u brak ta suma se zakonom popela na 24 miliona.

Princeza Marija je od gradonačelnika Bukurešta dobila na poklon najnoviji automobil, a tri specijalna vagona su bila krcata poklonima i njenim ličnim stvarima koji su krenuli put Beograda. Miraz je ponela u kešu i to u iznosu od 5 miliona leja.

U Beogradu je već bio spreman bračni ugovor na više strana koji je kroz 14 članova sadržao detaljno sve mogućnosti, prava i obaveze po pitanju para, blaga, nasledstva, dugova itd, pa do mnogih sitnica koje bračni život može da izrodi. Taj ugovor je potpisan dan uoči venčanja.

Glavni režiser, scenograf, kostimograf, scenarista, jednom rečju šef parade - organizator celokupne ceremonije venčanja i to ovlašćen i zadužen od strane Kraljevine SHS bio je Branislav Nušić”, piše u Tviter tredu

Kako se tvrdi, pre svadbe sva štampa je brujala da u gradu neće biti dovoljno benzina za sve goste na svadbi, a ni hrane za magarce koji su korišćeni za vuču. Hroničari beleže da je Nušić “ubedio nadležne da bez benzina neće biti ni svadbe, pa neka oni vide šta će, i da je izdejstvovao da Ministarstvo vera naloži kaluđerima manastira u Rakovici da dopuste da se seče granje, da magarci ne lipsaju…“

Dalje piše: „Ivan Meštrović je kraljevskom bračnom paru poklonio figuru „Srđa Zlopogleđa“, a širom države narod i političari su se utrkivali ko će bolji, lepši i neobičniji poklon da pošalje.

Ukupno je bilo oko 100.000 ljudi na ulicama Beograda, a zvanica oko 21.000, i to iz svih krajeva sveta, čak iz Amerike, Japana, Irana, Engleske...jedino je, i to striktno, bilo zabranjeno Bugarima. Bilo kome, iz komšijske Bugarske, pristup je bio najstrože zabranjen!

Cela rečna flota Kraljevine SHS kao i više stotina malih čamaca, uz zvuke sirena, dočekalo je na Dunavu kod Grocke kraljevu jahtu „Aleksandar“ sa mladencima, sa Kalemegdana je ispaljen 101 topovski plotun dok je eskadrila aviona neprestano nadletala ušće.

Skraćujem i završavam priču... Svadba je trajala dva dana, vojna parada sa 18.000 učesnika, ručak u Dvoru za više hiljada ljudi je bio savršen, a goste je zabavljao kraljev orkestar i hor sastavljen od rekordnih 1200 pevača! Pola escajga je nestalo”, istakao je korisnik Tvitera u svojoj objavi.

Interesantno je da je pored Persije, dalekog Japana i ostalih navedenih zemalja, došao je i predstavnik baš Austrije s kojom je Srbija dočetiri godine pre venčanja - ratovala. A, komšijama Bugarima je bio zabranjen dolazak u znak sećanja na zločine nad Srbima koje je počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata.  Smatralo se da je sve bilo još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske uljudnosti.

Lepu, po poslednjoj modi obučenu princezu, stotine hiljada Beograđana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla: „Hoću! Da!“.

Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete i očigledno je u svojoj nameri uspeo - o venčanju se priča i čitav vek kasnije.

***

Bonus video: Poznate Lepotice i Zveri