Pedijatri otkrili koliko pola sata u šumi štiti imunitet deteta

Poznato je da psiholozi, doktori, pedijatri i svi stručnjaci preporučuju da deca provode što je više moguće vremena napolju, o čemu govori i švedski metod star 164 godine za podizanje srećne i otporne dece.

Japanci već dugo imaju termin koji opisuju kako vreme koje provodite u šumi utiče na zdravlje,  a to je potvrdila i jedna finska studija.

Shinri-ioku ili “kupanje u šumi”

Naučnici iz Japana su otkrili da je tradicija koja se naziva Shinri-ioku ili “kupanje u šumi” i dalje prisutna, a razlozi su biohemijske prirode.

Naime, istraživači su ustanovili da boravak u šumi popravlja prirodni imunitet, koji je važan za sprečavanje širokog spektra bolesti.

Kako šuma utiče na imunitet

Kada su naučnici testirali ljude pre i posle dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih, osim kod jedne osobe da im je niži krvni pritisak, bili su smireniji i razmišljaji su trezvenije.

Šumsko drveće i biljke emituju "antimikrobne hlapljive organske spojeve biljnih derivata, koji se nazivaju fitoncidi, kako bi istrebili gljivice i bakterije". Gljivice i bakterije mogu biti problem za naš imuni sistem, a ispostavlja se da ih ni drveće ne voli.

Šumska stabla su često stotine, ako ne i hiljade godina stara. Drveće i druge biljke, usavršile su zaštitu, odnosno jedinjenja koji mogu da ubiju gljivice i bakterije. Kada hodate šumom, vaš dah se sjedinjuje s ovim komponentama. Efekat traje oko 2 meseca.

Recimo, kada hodamo šumom mi se kupamo u njenom prirodnom imunitetu. Uranjamo u "fitohemijski" imuni sistem šume, prenosi Mojpedijatar.

Deca i šuma

Šume sadrže veću raznolikost mikroba u svom tlu od drugih sredina, kontakt sa prijateljskim bakterijama pokazao se korisnim u poboljšavanju dečijeg imuniteta.

Finska studija je otkrila da igranje u travi i šumskom grmlju, kao što je i žbun borovnica zasađenih u rasadnicima u četiri obdaništa, podstiče imuni sistem dece od tri do pet godina u roku od 28 dana.

Tokom cele godine, ponedeljkom, utorkom i sredom ujutru, grupa u kojoj je bilo 21 dete uzrasta od tri do pet godina, šetala je i do 40 minuta po šumi. Oni su provodili sedam sati na otvorenom, ručali na otvorenom i spavali u šatoru, pre nego što bi se vratili u vrtić sredinom popodneva.

Istraživači su otkrili da se mikrobna raznolikost povećala na koži i u crevima dece koja su se redovno igrala napolju među šumskim zelenilom, što ukazuje na zdraviji imuni sistem. Imali su i veći broj T ćelija koje igraju važnu ulogu u našem imunološkom odgovoru, a povećan je i udeo antiinflamatornih molekula u krvnoj plazmi.

Prema rečima Akija Sinkonena, istraživača sa Instituta za prirodne resurse Finske, koji je vodio studiju, rezultati podržavaju pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunološkom sistemu, kao što su autoimune bolesti i alergije.

Brojne studije su pokazale da provođenje vremena u prirodnom okruženju, pogotovo u šumi, ima mnoge zdravstvene i psihološke benefite za decu, kao što su smanjena gojaznost, poboljšano mentalno stanje, povećana otpornost i brži kognitivni razvoj. To potvrđuje i jedan snimak iz danskog vrtića koji pokazuje kad su deca najsrećnija na svetu.

Značajan aspekt kognitivnog razvoja kod dece koja su učestvovala u studiji na otvorenom je osećaj odgovornosti prema lokalnim prostorima. "Ova deca će mnogo lakše razumeti zašto je važno reciklirati i sakupljati smeće", kaže Anina Kuusisto, profesorka za edukaciju u ranom detinjstvu na Univerzitetu u Helsinkiju.

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram