Osnivač Mense u Srbiji: Ove priče kod dece aktiviraju najvažnije rezervne regije mozga

Prof. dr Ranko Rajović je na predavanju u Valjevu ukazao na pojavu novog kognitivnog problema kod dece, ne samo u Srbiji već u celoj Evropi. To je hiper-pažnja, a izazvana je “preseljenjem” dece u virtuelni svet, što potpuno remeti hormone sazrevanja mozga. On je ukazao na to da deca uzrasta petog i šestog razreda uče 15 minuta i ne mogu više. Kako je objasnio, tokom igranja igrica i boravka u virtuelnom svetu, u kojem se sve dešava jako brzo, dečji mozak za vrlo kratko vreme prima na stotine impulsa, a u realnom životu njima je sve sporo, ne mogu da čitaju i ne mogu da uče.

“Moramo da shvatimo da nam deca nisu spremna za digitalni svet. Sad se pojavljuje veštačka inteligencija, tek tu nismo spremni. Glavna tema je kako da vratimo decu u neke puteve fiziološkog razvoja. I kada to uradimo, ostaje drugi problem, a to je problem učenja napamet. Klasična škola učenja napamet je prevaziđena. Često roditelji pričaju: ‘Mi smo učili napamet, šta nama fali?’, ali ako samo jedan podatak pogledamo, od 10 najtraženijih zanimanja danas, devet nije postojalo pre 10 godina. Znači, spremamo decu za zanimanja koja više ne postoje. I šta je onda funkcija škole, da se uči napamet ili da se deca uče da misle? To se zove funkcionalno znanje. Funkcionalno znanje Srbije je ispod nivoa evropskih zemalja. Mi smo u velikom problemu, ne znam zašto o tome ne pričamo. Sad kad smo slabi na tom Pisa testu, često čujemo priče kako on nije toliko važan. Čekajte, sad kad nismo tako dobri, sada on nije važan? Tu se najbolje drže Istočna Azija, od evropskih zemlja Finska, Estonija, Slovenija, a mi smo ispod proseka”, ukazao je dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, doktor sportskih nauka, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru.

Osnivač Mense u Srbiji i dugogodišnji član i predsednik Komiteta međunarodne Mense za darovitu decu je naglasio da je najvažnije da sistem učenja mora da liči na igru. Kao primer ispričao je jednu “nelogičnu priču”, kroz koju je deci u drugom razredu ispredavana lekcija.

“Nelogične priče” aktiviraju najvažnije rezervne regije mozga

“Nelogična priča počinje sa: Jednog zimskog dana lenjivac je krenuo u šetnju. I odmah ide smeh. A, lenjivac je glavni junak filma “Ledeno doba”. U šetnju je poveo svog ljubimca. I sad deca očekuju da je poveo psa, a on poveo ježa. I opet odmah ide smeh. To je sad njima nelogično, budi se mozak. Otišli su u planinu u šetnju i videli tarabu, drvenu ogradu. Šta je to taraba? Preskočili tarabu, pali na harmoniku, počeli da sviraju i otišli u Pančevo na koncert. I tu opet smeh. Mi njima objasnimo, to je Pančićeva omorika, drvo koje je preživelo Ledeno doba. To je zimzeleno drvo koje ima iglice, zato je tu bio jež. Kakav je bio dan, pa zimski. Šta su preskakali? Tarabu. Zašto tarabu? U reči taraba je sakrivena reč Tara, planina Tara. Na šta su pali? Na harmoniku, a fonetski je harmonika omorika. I gde su otišli na kraju? U Pančevo. Zašto tamo? Pa, Josif Pančić je pronašao omoriku. I onda učenici pitaju: “Je l` može još jedna lekcija?” Može. I šta se desilo, Oni su počeli unapred da čitaju lekcije da bi se igrali. To je obrazovanje, kad učenje u stvari postane igra. Kada gradivo služi za igru. To su metode kojima učenje gradiva služi za igru. To su metode, imamo ih preko 100 za različite predmete”, ispričao je dr Ranko Rajović, inače autor preko 20 knjiga, priručnika i igara za celoviti razvoj deteta.

NTC metod polako ulazi u srpske škole

Govoreći o reformi obrazovanja, dr Rajović je istakao da je reforma obrazovanja trebalo da se desi još pre 10 godina i da ona ide sporo.

“Ja bih voleo da ide brže, ali bar smo krenuli. Učitelji vide da je to dobro, ali to treba onda da primene u praksi. Nije to tek tako da nauče, da dođu na seminar i to primene. Treba im posle moja podrška i pomoć mog tima. U Sloveniji je isto tako bilo, starije kolege su bile protiv reforme, a sad sam dobio i katedru na Pedagoškom fakultetu, prvo u Ljubljani, sad u Kopru, i predajem budućim učiteljima. Ta vrsta otpora se malo javlja i u Srbiji, ali već imamo iskustva iz Evrope, pa ćemo pokazati kolegama da moramo da koristimo nove metode. Zašto? Ako je svaka generacija unazad 15 godina sve slabija i slabija, pitanje za sve nas je da li ćemo naći rešenje u knjigama od pre 20 godina. To je nemoguće. Moraju nova znanja, mora da bude multidisciplinarno, prvo da vidimo gde je problem, pa onda da ga zajedno rešavamo”, naglasio je autor NTC programa, a prenosi Zelena učionica.

U okviru pilot projekta Ministarstva obrazovanja sistemski će se raditi sa prosvetnim radnicima.

“Ove godine išli smo sa 50 učitelja, prvi razred da radi na ovaj način. Sledeće godine nastavljamo sa njima na isti način i onda se kandiduje novih 200 učitelja. Za par godina kada se to raširi, da pokažemo i roditeljima i deci da može da se uči kroz igru”, rekao je dr Rajović.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram