Mogu li i očevi da imaju postporođajnu depresiju

Prema istraživanjima, muška postporođajna depresija se javlja kod 10 odsto očeva, što je oko dva puta više od ukupne pojave depresije kod muškaraca, navodi se na sajtu psihološkog savetovališta Sana, i napominje da je muška postporođajna depresija, takođe, povezana sa hormonima. "Nivo testosterona počinje da opada, a nivo estrogena i prolaktina se povećava. Pa se kao rezultat javlja promena raspoloženja. Naročito ako i majka prolazi kroz despresiju."

Simptomi su, navodi se, gotovo isti kao kod postporođajne depresije žena i takozvanog "bebi bluza". Najuočljiviji znaci su neraspoloženje i gubitak interesovanja, problemi sa snom, apetitom, osećaj bespomoćnosti, bezvoljnost... U ekstremnijim slučajevima razmišljanja o smrti i samoubistvu, što zvuči zaista zastrašujuće u kontekstu rađanja novog života.

"Rođenje i prvi dani bebe u porodici se obično predstavljaju kao idiličan, srećan događaj u kojem svi samo uživaju. Međutim, najčešće nije tako. Iako su razlozi za sreću neosporni, ovaj događaj, kao i svi koji pokreću jaka osećanja i donose promene, predstavljaju i izvor stresa, i to kako za majku, tako i za oca", kaže dr Marina Videnović, naučni saradnik iz Instituta za psihologiju.

"Bračni par uplovljava u novu ulogu koja menja dotadašnju strukturu i treba im dati vremena da se u njoj snađu. Tu je nespavanje, umor zbog brige oko bebe, visoka očekivanja sredine, neraspoloženje supružnika. Beba nije odmah po rođenju srećno i zadovoljno detence koje beskrajno voli svoje roditelji, a ni roditelji ne moraju da budu odmah po rođenju beskrajno zaljubljeni u svoje dete. Kao i za sve drugo, i za ljubav treba vremena. Ovo su samo neki od uobičajenih izvora stresa", ukazuje dr Videnović i dodaje da je nekim porodicama taj početak još dodatno otežan zbog rizične trudnoće, problema pri porođaju, postojanja zdravstvenog rizika kod bebe, brige oko materijalne egzistencije, neplanirane trudnoće...

"Svi ovi faktori, a i mnogi drugi mogu da utiču da kod nekog od partnera ili čak oboje dođe do pojave bezvoljnosti, iscrpljenosti, sniženog raspoloženja koji mogu trajati duže ili kraće. Problem u našoj sredini je taj što razgovor o negativnim osećanjima tokom perioda ulaska u roditeljsku ulogu i dalje predstavlja tabu temu. Razgovor i ohrabrivanje roditelja jeste prvi korak ka preovladavanju neprijatnih osećanja i raspoloženja, pa nazvali ga postporođajna depresija ili ne", kaže Marina Videnović.

Prema njenim rečima, važno je da otac bude ravnopravni partner i da razvija svoj specifični odnos sa detetom od samog početka.

"Naša istraživanja pokazuju da to najčešće nije tako. Očevi u proseku u igri sa decom provode znatno manje vremena od majki. Istovremeno, kvalitativna analiza upućuje na to da je često upravo igra sa ocem dragocen izvor razvojnog podsticaja. Ujedno, sredina ne ohrabruje i ne očekuje angažovanje oca oko deteta, naročito u najranijem uzrastu. I onda se propušta šansa da se odnos uspostavi i razvije. Čak i kada otac pokaže inicijativu, može da naiđe na neodobravanje. I to je tako od samog početka, imate i dalje porodilišta koja ne dozvoljavaju prisustvo oca na porođaju. Pedijatre ili medicinske sestre koji, kada na pregled dođu oba roditelja, postavljaju pitanja samo majci, i obraćaju se samo majci. Pa onda ismevanje oca ukoliko uzme porodiljsko odsustvo ili bolovanje. Podsećam vas, skandinavske zemlje imaju porodiljsko bolovanje koje je rezervisano i za očeve, dok kod nas očevi kreću na posao nekad sutradan po dolasku bebe iz porodilišta. Istovremeno, susrećemo visoka očekivanja od majki, jer 'majka je majka', i 'kakva si to majka' ukoliko žena pokaže da ima potrebe koje ne uključuju dete i brigu oko deteta. Ukoliko se prepustimo tim pritiscima, uskoro imamo iscrpljenu majku i oca koji se oseća kao stranac. Što podjednako nije dobro ni za jednog od roditelja", zaključuje dr Videnović.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram