Mamazjanija: Uroš Petrović, dečiji pisac i koautor NTC programa, u jednoj rečenici je objasnio suštinu neznanja

Mamazjaniju ćete premijerno gledati svake subote u 20 sati na portalu Zadovoljna.rs, a ova, kao i sve prethodne epizode Mamazjanije na ostalim platformama biće dostupne već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro, i to na YouTube kanalu Nova RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.

Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja.

„Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović.

Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade.

„Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope.

Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš.

Kako je postao pisac za decu?

Koliko deca danas čitaju?

Koje teme zanimaju naše najmlađe? Kako dopire do njih?

Kako je došao na ideju da kreira društvene igre?

Kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila?

Šta je najvažnije za srećno detinjstvo?

Kako internet i virtuelni svet može biti i dobar za dete?

Koliko njegovog detinjstva ima u knjigama koje piše?

U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim.

„To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.

Ceo video pogledajte na početku ovog teksta