Šampionka Tanja Petrović u Mamazjaniji: "Moje dete je sa tri i po meseca sedelo u zoološkom vrtu sa zmijama oko vrata"

Mamazjaniju ćete premijerno gledati svake subote u 20 sati na portalu Zadovoljna.rs, a ova, kao i sve prethodne epizode Mamazjanije na ostalim platformama biće dostupne već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro, i to na YouTube kanalu Nova RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.

Svet virtuelnog, mobilni telefoni, igrice, internet, zatvaraju decu u četiri zida i odvlače ih od parka, igrališta, fizičkih aktivnosti, sporta. Posledice su neminovne, a najčešće su motorički problemi, nedostatak samopouzdanja, prijatelja, volje za životom, priča naša gošća. Osim sportista koji moraju biti i pedagozi, ako treniraju decu, roditelji su najvažnija karika, jer oni svojim modelom pokazuju, uče dete da voli sport, da izađe napolje, da se druži, takmiči, postiže uspehe.

„Moja Tara imala je šest meseci kada sam je na leđima nosila na proteste tokom bombardovanja, a na rancu bila nalepljena meta. Učila sam ih borbenom duhu od prvog dana života, ali i avanturi, sportu, pokretu. Svuda su išli sa mnom i gledali kako ja to radim, pratili su me. Sad su odrasli, a sport i karate je sastavni deo njihovog života, zbog čega sam presrećna“, priča Tanja.

Decu ne treba forsirati na sport, ali ona će sama razviti volju, ako su naučena da tako žive od malih nogu, ako su ih vozili na bicikli, izvodili napolje, sa njima trčali, plivali, skakali u vodu, peli se na drvo.

„Meni je mobilni telefon zamena za život, rekao mi je dečak na našem kampu, dok je učestvovao u trci koju smo organizovali, nakon što sam ga pitala kako mu je, da li mu se sviđaju aktivnosti i da li je pomislio na telefon“, priča Tanja.

Deca u današnje vreme su u daleko težem položaju nego što smo bili mi, smatra ona. Ona su nesigurna, uplašena, roditelji na njih projektuju svoje strahove, misli, osećaje, ne puštaju ih, ne daju im slobodu, pa čak su i dečja igrališta opasana ogradom, a na tlu je mekana podloga, da se ne povrede.

„Treba da nauče da se povrede, pa da izbegnu udarac, da osete sve, da istražuju, da su lakomisleni, slobodni, jer deca su, detinjstvo je vreme za to. To pruža park, ulica. Nekad smo svi hteli prvo da budemo šampioni ulice u nekom sportu, a onda se probudi i želja sa postoljem na Olimpijadi, na prvenstvima“, naglašava Tanja.

Kako deci približiti sport i privoleti ih da treniraju?

Kako trener dopire do današnje dece?

Koje su posledice korišćenja mobilnih telefona i zatvaranja u sobe?

Koja je razlika između načina života deteta danas i pre 20, 30 godina?

Koja su osnovna načela kojima Tanja uči polaznike svoje škole, a kojima je naučila i svoju decu?

Zašto je i u sportu važna uloga roditelja?

Kako je Tanja uspela u svim ulogama koje igra veće decenijama, kako se majčinstvo tu uklopilo?

Deca koja su prošla sportsko udruženje „Nippon“, njihove kampove, treninge karatea, naučila su mnogo od Tanje. Mnogi su bili sa njom u školskom uzrastu, a danas joj dovode svoju decu. Dok ih je učila borbi, samopoštovanju, disciplini, priznaje da je i ona od njih naučila najvažniju osobinu ratnika, borca. Naučili su je – strpljenju.

Ceo video pogledajte na početku ovog teksta