Mamazjanija: Glumac Bojan Krivokapić i profesor Nenad Glumbić o autizmu i roditeljstvu "na ispitu"

Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljeni ćošak“ i otac devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam.

Mamazjaniju ćete premijerno gledati svake subote u 20 sati na portalu Zadovoljna.rs, a ova, kao i sve prethodne epizode Mamazjanije na ostalim platformama biće dostupne već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro, i to na YouTube kanalu Nova RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.

Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite.

Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam.

„Moramo da mislimo i na sebe, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju, imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan.

Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više.

Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećen inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primenti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi različiti.

Kako komunicirati sa detetom koje ima autizam?

Šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom?

U čemu se dete sa autizmom razlikuje od tipičnog deteta?

Koji su najveći strahovi roditelja dece sa autizmom?

Kako defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima autizam i na koji način se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira?

Koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom?

Zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku? Zašto je to ponekad jako teško?

Koliko dete sa autizmom oseća emociju i raspoloženje roditelja?

Najveće radosti kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno da ide na dečje rođendane. Međutim posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu.

Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju, da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta koje ima autizam, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomirimo sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.

Ceo video pogledajte na početku ovog teksta