Logoped iz Srbije: Opasna greška roditelja kad dete počne da govori

Prve reči koje dete izgovori uvek su velika radost za roditelje. Ipak, koje greške mama i tata tada nesvesno prave, a mogu da naštete govornom razvoju deteta, kao i koliko reči dete treba da usvaja kako odrasta, za Zadovoljnu otkriva logoped Dušan Trbojević.

Pravilan rast fonda reči vašeg mališana

U periodu od 12 do 18 meseci dete ima aktivan rečnik od šest do osam reči. Sa dve godine rečnik je od oko 200-300 reči, a sa tri godine određivanje norme se smatra nemogućim zbog povećanja obima i raznovrsnosti vokabulara (od 500 do 1.000 reči)“, kaže za Zadovoljnu logoped Dušan Trbojević.

A kako sve to malo detaljnije izgleda od samog početka?

„Bebe od rođenja reaguju na glasove i izuzetno su osetljive na razlike između različitih glasova u jeziku. Oko šestog meseca usvajaju karakteristične strukture maternjeg jezika, učeći da glasove kombinuju u reči. Uočavaju i naglašavanja i govorne pauze, primećujući reči koje se najviše ponavljaju“, kaže naš sagovornik i napominje da svako dete ima svoj individualni tempo razvoja.

Prve reči oko prvog rođendana

Doktor ističe da to znači da će neka deca izgovoriti prve reči sa prvim rođendanom, dok će drugoj trebati malo više vremena.

„Prve reči deca izgovaraju najčešće oko prvog rođendana, neka ranije, a neka kasnije. Uvek su to reči koje su na nivou dva sloga (ma-ma, ta-ta, ba-ba, de-da, ko-ka...), a kasnije se verbalna memorija za višesložne reči proširuje. Sa oko godinu i po dana dete spaja dve reči u frazu, a sa navršene dve godine se javlja kraća rečenica od tri reči.“

Fond reči se bogati i dete sa četiri godine bi trebalo da govori tečno.

„Govor deteta je tada razumljiv i široj socijalnoj sredini. Ono koristi poravilno gramatiku, a sa pet godina izgovara sve glasove maternjeg jezika. Prvo se usvajaju imenice i kraće reči, a kasnije glagoli i pridevi.“

Kako da roditelji stimulišu govorni razvoj deteta

Naš sagovornik kaže da je u svemu vrlo važno i da mama i tata podstaknu govorno-jezički razvoj kod svog mališana, pre svega jer je zbog sve bržeg tempa života primetno da sve više dece kasno progovara, ima siromašan rečnik i nepravilno izgovara glasove. Otuda važno pitanje - šta možemo da učinimo da bi dete raslo u podsticajnom govornom okruženju.

„Za početak, potrebno je odvojiti dovoljno vremena za svoju decu. Deca uče govor kroz slušanje, gledanje, imitiranje, igranje, odazivanje, kao i interakciju sa drugima. Zbog toga, veoma je bitno spustiti se na nivo deteta da bi vam jasno videlo lice ili čulo glas. Od velike važnosti je održavati kontakt pogledom. Komentarišite ono što dete radi i čime se igra, a kada kaže neku reč, ponavljajte je i automatski proširujte u rečenicu. Nemojte da forsirate stalno pitanja ko je to i šta je to, već razgovarajte o tome šta dete u datom momentu radi. Koristite jednostavne reči, sa laganim ritmom i tempom govora, uz promenu intonacije. Budite sigurni da dete razume, zato i savetujem upotrebu kratkih rečenica. Kada želite da dete nešto uradi, dajte mu jasne instrukcije za to.“

Najveća greška - tepanje

Doktor kaže detetu treba objasniti sve što vidi, čuje ili oseti.

„Dok prilagođavate svoj jezik detetovom, vodite računa da osim laganog ritma, tempa i intonacije koristite pravilan izgovor, odnosno nikako ne tepajte detetu. Najčešća greška koju roditelji prave je tepanje. Iz potrebe da pokažu ljubav, mame i tate se svojim mališanima obraćaju maznim i tepavim glasom, ne razmišljajući o tome da deca uče oponašajući i da takav govor može samo da ih zbuni. Veoma je važno da se od samog rođenja koristi pravilan izgovor - prvi je savet koji se može čuti od logopeda.“

Dr Trbojević kaže i da na svako postavljeno pitanje detetu treba dati dovoljno vremena za odgovor.

„Idite zajedno u kupovinu, razgovarajte o stvarima koje vidi u prodavnici, dopustite detetu da pronađe određeni predmet. Na pijaci razgledajte voće, povrće. Te neposredne životne situacije su najbolje za razvoj govora i jezika. Čitajte zajedno, razgledajte knjige, slikovnice, učite pesmice. Kuvajte zajedno, neka vam pomaže u kućnim poslovima, propratite objašnjenjem šta radite…“

Što manje tableta i TV-a

Takođe, kada čujete neku reč, jako je bitno da dete pohvalite i da se obradujete tome.

„Uvek imajte vremena da odgovarate na radoznala dečja pitanja. U ovom delu je nemoguće zaobići TV, tablet, računar, ali to svedite na najmanju moguću meru, odnosno dozirajte i birajte sadržaj. Istraživanja su pokazala da deca koja u ranom uzrastu dosta vremena provode ispred televizora, kasnije imaju problem sa pažnjom i koncentracijom. Dete ispred televizora nema dvosmernu komunikaciju jer je televizija jednostrani medij i vrlo često dete stagnira upravo zbog toga.“

Doktor za kraj napominje i da je decu koja koriste dudu ili flašicu ili sisaju palac neophodno odviknuti od tih navika jer mogu dovesti do kasnijeg razvoja govora i potom nepravilnog izgovora glasova zbog deformacije artikulatornog aparata.

BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI