Ruski neurolog: Skoro svi roditelji ovo nesvesno rade, a to detetu usporava razvoj govora

Ako se sećate svih slučajeva bar jedan dan, onda ih ponekad ima toliko da vreme provedeno pred ekranima dostiže jedan sat ili čak i više. A ako govorimo o detetu mlađem od godinu dana, onda je to kritična cifra koja može biti destruktivna za razvoj bebe. Ne tako davno iz Svetske zdravstvene organizacije su govorili o potrebi uvođenja standarda „vremena ispred ekrana“. Prema SZO, gledanje bilo kakvih ekrana je strogo kontraindikovano za decu mlađu od godinu dana.

Bebe u prvoj godini života se razvijaju brzim tempom, a čak i malo vremena ispred ekrana može da nanesu nepopravljivu štetu. Kada je vid napregnut, dotok krvi u mozak je poremećen. Dakle, crtani filmovi su ogroman teret za mozak male osobe.

Vreme pred ekranom za decu uzrasta od dve do četiri godine ne bi trebalo da prelazi sat vremena dnevno. I nije važno koliko tačno dete dobija vreme ispred ekrana: gledajući crtane filmove, igrajući se na tabletu ili jednostavno koristeći TV kao pozadinu.

TV uključen u pozadini je takođe štetan

Roditelji često uključuju televizor da bi odvukli pažnju deteta; u mnogim stanovima TV radi u pozadini tokom celog dana. Mame i tate smatraju da to neće naškoditi detetu jer ne uključuju posebno tablet da dete gleda crtaće: „Naš TV je kao pozadina, beba ga baš i ne gleda“. Ali samo pozadina se takođe računa kao vreme ispred ekrana. Na kraju krajeva, pozadinska buka, prema lekarima, jedan je od glavnih razloga za odložen razvoj govora kod dece, piše Zelena učionica.

„Usporen razvoj govora može se smatrati stanjem kada je sa dve godine rečnik deteta manji od 85 reči. Dva su glavna razloga. Prva je cerebralna ishemija, jednostavnim rečima – nedostatak kiseonika. A drugi razlog koji sprečava dete da progovori na vreme je pozadinska buka. To uključuje sva ometanja – zvukove televizora, telefona, tableta, radija, čak i preglasne gradske buke“, kaže ruski neurolog i osteopat Oktaj Kulijev.

Svrha edukativnih crtanih filmova uopšte nije razvoj dece. Reč „razvojno“ je jednostavno veoma zgodna za opravdanje nedostatka vremena za dete kada roditelji ne mogu da posvete dovoljno pažnje komunikaciji i igri sa njim.

Do čega vodi zavisnost od ekrana

Dok gledate ekrane, proizvodi se hormon zadovoljstva, pa mozak zahteva sve više i više. Svetle boje, slike koje često trepere, lebdeći efekti, interaktivni elementi i razni oštri zvuci imaju snažan stimulativni efekat na mozak. Dete se „zamrzava“, pokreće se efekat „TV se uključuje, mozak se gasi“. Čak i kada beba izađe iz zamrznutog stanja, mozak još dugo može da obrađuje primljene informacije.

Posledice zavisnosti od ekrana:

česti napadi besa

problemi sa spavanjem

stalno plakanje

hiperaktivnost

nemogućnost samostalnog igranja

problemi u ponašanju u školi

socijalni problemi

smanjeno kreativno razmišljanje

nedostatak mašte.

Ne tako davno naučnici su došli do zaključka da je kašnjenje govora kod dece direktno povezano sa zavisnošću od ekrana. U istraživanju je učestvovalo 894 dece uzrasta od šest meseci do dve godine. Deca su u proseku provodila 28 minuta dnevno ispred ekrana, uključujući igranje telefonima, tabletima i gedžetima i gledanje crtanih filmova. Naučnici su zaključili da deci mlađoj od 18 meseci treba potpuno isključiti gledanje ekrana, čak i samo kao pozadinu, a da ne govorimo o igri tabletom.

Svakih dodatnih 30 minuta vremena ispred ekrana povećava rizik od kašnjenja jezika za 49 odsto. Najvrednije što možemo dati deci je vreme. Zajednička igra sa detetom, komunikacija sa njim, stalna pažnja, ljubav i briga je najbolje tlo za njegov pravilan razvoj. I nikakvi crtani filmovi ili tehnološke sprave to ne mogu da zamene.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram