Naučnica sa Harvarda: Ove reči stalno ponavljam svojoj deci i tako jačam njihovu emocionalnu inteligenciju

Emocionalna inteligencija omogućava stvaranje sposobnosti i veština uz koje možemo da se racionalno nosimo sa zahtevima i pritiscima okoline. To je sklop više sposobnosti — samorazumevanja, samokontrole, empatije.

Doktorka Dženi Vu sa Harvarda je za sajt CNBC otkrila kako ona podstiče emocionalnu inteligenciju kod svoje troje dece.

„Kao istraživačica na Harvardu i majka troje dece razumem i iz svog profesionalnog iskustva i iz lične borbe koliko je teško odgajati emocionalno inteligentnu decu u ovo vreme, posebno kada je naša pažnja toliko podeljena zbog obaveza“, kaže ona.

Zato je njena želja bila da drugim roditeljima pomogne da ojačaju emicionalnu inteligenciju kod dece.

„Ove tri fraze govorim svojoj deci da im pomognem da postanu emocionalno inteligentniji ljudi.“

Kako bi opisao ovo svoje osećanje

„Kada deca dožive tantrum, to je često zato što im nedostaju prave reči i veštine da se izraze. Na nama je da im pomognemo da razviju svoju emocionalnu pismenost kako bi bolje razumeli svoja osećanja i upravljali njima.“

Dete može reći da je tužno kada se zaista oseća usamljeno, posramljeno ili neshvaćeno. Ako decu upoznamo sa konkretnijim rečima kao što su „frustriran“, „razočaran“ ili „nervozan“, mi ih osnažujemo da prepoznaju i artikulišu svoje emocije.

„Roditelji mogu da usade emocionalni rečnik u svoju dnevnu rutinu kako bi ojačali samosvest i društvenu svest dece na više načina“, kaže ona i daje ove predloge:

Dok slušate muziku ili pevate pesmu, opišite osećanja koja ta pesma izaziva u vama.

Kada zajedno gledate TV emisiju, razgovarajte o mogućim emocijama koje bi lik mogao da oseti — i kako biste se vi osećali u istoj situaciji.

Pred kraj dana popričajte o emocijama koje ste doživeli tog dana.

„Najveći pogrešan korak koji sam primetila je kada roditelji etiketiraju emocije kao ‚dobre‘ ili ‚loše‘. Umesto da tako uopšteno sude o osećanjima, roditelji bi trebalo da pomognu svojoj deci da razumeju šta osećaj otkriva o njihovim vrednostima i potrebama.“

Nisam najbolje danas i to je u redu

„Kao roditelji često smo pod pritiskom da zadržimo prisebnost i sakrijemo svoje emocije, ali to može postaviti nerealan standard za našu decu. Ironično, što više potiskujemo svoje emocije, veća je verovatnoća da će to u nekom trenutku izbiti kroz vikanje.“

Zato moramo da se fokusiramo na zdravo emocionalno izražavanje tako što ćemo svoja osećanja deliti onako kako naša deca mogu da razumeju. To ne znači da ih preplavimo našim problemima, već da pokažemo da je normalno da osećamo razne emocije i da o njima otvoreno razgovaramo.

„Na primer, ako puknemo zato što smo preplavljeni stresom ili tugom, umesto da skrivamo krivicu i pretvaramo se da se ništa nije dogodilo, možemo to iskoristiti za učenje kako se prevazilaze teške emocije. Kada otvoreno radimo na sopstvenim osećanjima, pokazujemo našoj deci da je normalno imati jake emocije - i koliko je važno da govorimo o svojim postupcima i da se popravimo.“

Tvoje emocije su realne i ispravne

Moramo voditi računa o osećanjima naše dece tako što ćemo zajedno njima upravljati. Pazite da ne umanjite njihove emocionalne kritike frazama kao što je ‚To nije velika stvar‘. Za dete su osećanja veoma stvarna i mogu biti sveobuhvatna.“

Dr Vu kaže da i deca ne mogu uvek da kontrolišu šta im se dešava, ali imaju moć da odrede kako će da reaguju na bolne situacije i one koje izazivaju anksioznost.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram