Eksperiment u vrtićima u Finskoj: Promenili su jednu stvar i posle 28 dana deci je imunitet ojačao kao da su svakog dana išli u šumu

Rezultati eksperimentalnog istraživanja koje je koordinisao Finski institut za prirodne resurse (Luke) pokazali su, prvi put u svetu, da se imunološki sistem dece u vrtićima uzrasta od tri do pet godina poboljšavao kada su u dvorišta vrtića dodati nisko rastinje, travnjake i žardinjere za sađenje biljaka.

Zaposleni u obdaništima u kojima je istraživanje sprovedeno sadili su travnjake, žbuniće i borovnice, i dozvolili su deci da vode računa o biljkama i žardinjerama, ali i da se slobodno igraju sa zemljom. Ovom prilikom su primetili da je došlo do poboljšanja raznovrsnosti mikroba u crevima i na koži što je uticalo na bolji zdravstveni sistem dece u veoma kratkom roku - značajna promena se videla već za 28 dana.

U poređenju sa gradskom decom koja se igraju u standardnim gradskim, betoniranim dvorištima, deca od 3, 4 i 5 godina u ovim vrtićima u Finskoj pokazala su povećane T-ćelije i druge važne imuno markere u krvi.

"Takođe smo otkrili da je crevna mikrobiota dece koja su izložena zelenilu slična crevnoj mikrobioti dece koja svakodnevno posećuju šumu“, objasnila je naučnica za životnu sredinu Marja Roslund sa Univerziteta u Helsinkiju 2020. godine, kada je istraživanje o imunitetu objavljeno.

Eksperiment u Finskoj bio je prvi koji je eksplicitno manipulisao dečjim urbanim okruženjem, a zatim testirao promene u njihovom mikrobiomu i, zauzvrat, imunološkom sistemu deteta. Iako nalazi ne sadrže sve odgovore, oni podržavaju vodeću tezu – da promena mikroba u životnoj sredini može relativno lako uticati na dobro uspostavljen mikrobiom kod dece, pružajući njihovom imunološkom sistemu potporu.

Ideja da okruženje bogato živim bićima utiče na naš imunitet je poznato kao "hipoteza o biodiverzitetu". Na osnovu te hipoteze, gubitak biodiverziteta u urbanim područjima mogao bi biti barem delimično odgovoran za nedavni porast bolesti povezanih sa imunitetom.

„Rezultati ove studije podržavaju hipotezu o biodiverzitetu i koncept da nizak biodiverzitet u savremenom životnom okruženju može dovesti do lošijeg imunološkog sistema i posledično povećati prevalenciju imunološki posredovanih bolesti“, objasnili su autori u studiji iz 2020.

Studija je uporedila mikrobe životne sredine pronađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, a ovo istraživanje je uključivalo ukupno 75 dece između tri i pet godina.

Neki od ovih vrtića su sadržali standardna gradska dvorišta sa betonom i šljunkom, u drugim je sistem podrazumevao da se deca izvode u prirodu, a četiri su imala svoja dvorišta dopunjena travom i niskim rastinjem.

Tokom narednih 28 dana, deca u poslednja četiri obdaništa dobila su zadatak da se igraju u dvorištu pet puta nedeljno.

Kada su istraživači testirali mikrobiotu njihove kože i creva pre i posle ispitivanja, otkrili su poboljšane rezultate u poređenju sa prvom grupom dece koja su se igrala u vrtićima sa manje zelenila kroz isto vreme.

Njihovi rezultati su se u velikoj meri poklapali sa drugom grupom dece u vrtićima koja su svakodnevno izlazila u prirodu.

Kod dece koja su se igrala se u prašini, travi i među drvećem, primećen je porast mikroba zvanog gamaproteobakterije, koji pojačava imunološku odbranu kože, povećava korisne imune sekrecije u krvi i smanjuje sadržaj interleukina -17A, što je povezano sa bolestima koje se prenose na imunitet.

"Ovo podržava pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunološkom sistemu, kao što su autoimune bolesti i alergije", rekao je Sinkonen.

Rezultati nisu u potpunosti ubedljivi o uzročnim efektima prirode na decu i moraće da budu verifikovani među većim studijama širom sveta. Ipak, čini se da su prednosti zelenih površina nepresušne za naš imuni sistem.

Istraživanja pokazuju da je izlazak napolje dobar i za vid deteta, a boravak u prirodi kao deteta povezan je sa boljim mentalnim zdravljem. Neke nedavne studije su čak pokazale da su zelene površine povezane sa strukturnim promenama u mozgu dece.

Šta pokreće ove neverovatne rezultate još nije jasno. To bi moglo biti povezano sa promenama u imunološkom sistemu, ili nečim u vezi sa zdravim vazduhom, upijanjem sunčevih zraka, većom aktivnošću ili osećajem spokoja.

"Bilo bi najbolje kada bi deca mogla da se igraju u barama i da kopaju zemlju u prirodi", objasnio je ekolog Aki Sinkonen, takođe sa Univerziteta u Helsinkiju, ali i naveo da je za najbolje rezultate najbolje da deca provode bar pet dana nedeljno u šumi ili prirodi.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram