Dr Ranko Rajović otkrio koja je najbolja igračka svih vremena i sigurni smo da je već imate u kući

Stručnjaci, a i roditelji stalno tragaju za novim sredstvima i novim tehnološkim otkrićima, a decenijama unazad je svima bilo jasno da sredstvo to jest igračka već postoji, svima na dohvat ruke tako jednostavna i magična, njeno veličanstvo LOPTA.

Da, sve bi moglo da bude tako jednostavno ali u ovom trenutku sama reč LOPTA rađa gomilu mogućih problema kod današnjih roditelja a i stručnjaka. Slede raznorazna pitanja: Kakva je to lopta potrebna? Koje veličine? Koje težine? Koje boje i slično? Odgovor je lak, detetu je potrebna LOPTA. Dragi roditelji, pustite dete da samo odabere loptu, ponudite mu dve ili tri, ali neka izbor bude njegov. Neverovatno je, ali dete samo odabere baš onu igračku, u ovom slučaju loptu, koja mu zaista i jeste potrebna.

Iskustvo nam govori da teže lopte biraju deca koja imaju problem u proprioceptivnoj integraciji. Propriocepcija, koju često zovu šestim čulom sposobnost je kontrolisanja mišića i ravnoteže, pomoću koje se osoba opire gravitaciji. Gravitacijski uticaj jedan je od najvećih stimulatora nervne strukture jer se odvija konstantno, za razliku od ostalih podražaja. Gravitacija je toliko jak podražaj da živi svet bez nje ne bi postojao.

Naučnici su poslali žive organizme u svemir da bi testirali kako nedostatak gravitacije utiče na mozak, uvideli su brzu i značajnu degeneraciju moždanih ćelija.

Gravitaciji se opiremo koristeći svoje velike mišiće i zglobove, što je jako važna sposobnost našeg tela. Možemo zaključiti da mirovanje, preterano korišćenje pametnih telefona ili sedenje ispred televizora umanjuju uticaj gravitacije kao važnog podražaja koji u velikoj meri utiče na razvoj mozga. Sve je više dece kojoj nedostaje unutrašnja karta vlastitog tela, tzv. shema tela, koja se kod dece tipičnog razvoja formira tokom prvih godina života. Mnoga deca ne mogu prepoznati delove svog tela u ogledalu, iako znaju da imaju nos, kada ih pitamo da ga pokažu često se dešava da pokažu neki drugi deo tela na glavi, na primer uvo. Takva deca su nespretna i često udaraju o predmete koji im se nađu na putu. Kad stoje i zatvore oči njišu se i teturaju. Takav utisak udaljenosti od svog tela ima jak uticaj i na socijalizaciju i emocionalni razvoj deteta. Deci je potrebno da bolje osećaju svoje telo i njegove granice, pa sa njima treba vežbati doživljaj sheme tela kao što su sledeće vežbe: Stavi loptu na glavu! Podigni loptu levom rukom! Stavi loptu iza leđa i sl. Deca dok slede gore pomenute naloge ujedno i ovladavaju prostornom i vremenskom dimenzijom, pišu Detinjarije.

Dete koje nije ovladalo finom motorikom uglavnom će i odabrati baš najmanju loptu i pokušavati uspešno da manipuliše njome, to je dobro, jer dete tada uvežbava određenu veštinu vođeno unutrašnjom motivacijom, a to je važan faktor u učenju. Neka deca će birati reljefne, bodljikave lopte. Takvoj deci je potrebno da naprave dobar balans u taktilnoj senzorici. Dakle prepustimo izbor lopte detetu.

U današnje vreme činjenica je da je lopta zapostavljeno, a svakako moćno oružje za razvoj. Dete od pet godina je sposobno da hvata loptu sa dve ispružene ruke tj. šakama. U Srbiji samo 50% dece tog uzrasta može da uhvati deset puta bačenu loptu sa ispruženim rukama. U koliko dete nije stimulisano na vreme neke veštine se neće razviti u punom obimu. Stimulativno okruženje direktno se odražava na razvoj mozga, pre svega kore velikog mozga, doprinoseći optimalnom razvoju veština i sposobnosti deteta.

Veliki je značaj lopte i zaista je lopta najbolja igračka svih vremena/generacija i uzrasta, a evo i zašto:

Aktivnosti sa loptom smanjuju poteškoće u vizuelno-motoričkoj koordinaciji

U vođenim aktivnostima deca se uče da poštuju sled naredbi od jednostavnih do složenih instrukcija i uče se da svaka radnja ima svoj redosled koji je jako važan

Aktivnosti sa loptom poboljšavaju sposobnost prostornih predstava

Takođe sledeći naredbe ovladavaju i vremenskom dimenzijom

Uče da organizuju telo u skladu sa nalozima koje dobijaju: Uzmi loptu levom rukom i hodaj po iscrtanoj liniji i sl.

Aktivnost sa loptom integriše čulo vida, čulo sluha, čulo ravnoteže, taktilno i proprioceptivno čulo, aktivira veliki broj regija kore velikog mozga, pa samim tim i gradi bogatu neuronsku mrežu

Smanjuje poteškoće pri određivanju veličine, rastojanja i jačine

Odlična aerobna aktivnost koja doprinosi boljem dotoku kiseonika u mozak

Lopta nam daje mogućnost da korektivno delujemo na hiperaktivno ponašanje i u mnogome ga može popraviti

Povećava obim (dužinu) pažnje

Lopta je važna za razvoj i stimulaciju regija u kori velikog mozga za dinamičku akomodaciju, finu motoriku i ravnotežu. Lopta je moćno sredstvo u ranoj prevenciji dispraksije, disgrafije i disleksije, poremećaja koji se mogu javiti kasnije u školskom uzrastu.

Gledanjem televizije i kompjutera sve više se zapostavlja razvoj ove izuzetno važne funkcije oka, što može da rezultira smanjenjem broja sinapsi u pojedinim regijama mozga. Dinamička akomodacija se razvija skoro u potpunosti do pete (sedme) godine brzim pokretima oka, trčanjem, praćenjem predmeta, preskakanjem prepreka, a deca danas sve češće igru zamenjuju gledanjem u ekran, što vrlo negativno utiče na razvoj, ističe Ranko Rajović. Lopta je idealno sredstvo za ove vežbe, jer prateći loptu oko stalno akomodira, tu su razne aktivnosti: između dve vatre, dobacivanje loptom, kotrljanje, dodavanje, tenis, stoni tenis i mnoge druge. Aktivnosti i ideje su mnogobrojne. Bogata kolekcija zaboravljenih lopti nalazi se u svakoj kući, svaka lopta je dobra bilo ona velika ili mala, okačena o kanap, ubačena u mrežu ili slobodna, važno je da se lopta, a i dete kreću i prate.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram