Iskreni odgovori žena iz Srbije: Zašto nemamo decu

Istraživanje o reproduktivnim i radnim pravima žena u Srbiji koje su sprovele prof. dr Ildiko Erdei i prof. dr Lidija Radulović sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazalo je na različite tendencije kad je reč o životu žena u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo više od 1.000 žena koje su odgovarale na različita pitanja koja se tiču njihovih prava i sloboda, a među njima je bilo i: Koji su najvažniji razlozi za nemanje dece?

"Budući da je postojala mogućnost zaokruživanja više (do tri) odgovora, rezultati nam govore o relativnoj važnosti pojedinih izabranih razloga, u odnosu na ponuđene odgovore. Uzeto ukupno, ispitanice smatraju da su najvažniji razlozi za nemanje dece loše zdravstveno stanje, loša finansijska situacija, te ekonomska, socijalna i politička nesigurnost u državi", napominju autorke.

Ispitanice su imale osam ponuđenih odgovora. Kao najvažniji razlog za nemanje dece istaklo se loše zdravstveno stanje - taj odgovor obeležilo je više od dve trećine ispitanica, tačnije 65,9% njih. Više od polovine (50,2%) smatra da je uzrok loša finansijska situacija, a da je opšta nesigurnost u državi (ekonomska, socijalna i politička) uzrok nemanja dece misli 34,9% ispitanica.

Četvrti po važnosti razlog za neimanje dece (32,9%), je: odluka da se nemaju deca. Ispostaviće se da je to odgovor oko koga postoje najveće razlike u mišljenjima žena, u odnosu na regionalnu pripadnost, versko opredeljenje i nivo obrazovanja - "možemo reći da se za 'odluku da se nemaju deca' kao razlog za nemanje dece više opredeljuju žene višeg obrazovanja, koje nisu vernice (ili se verski ne izjašnjavaju), i žive u Regionu Beograda i Vojvodine".

Ostali izabrani odgovori javljaju se sa značajno manjom zastupljenošću: nerešeno stambeno pitanje (17,8%), neusklađenost poslovnih i porodičnih obaveza (12,0%), karijera (5,7%) i nešto drugo (3,1%).

"Ovako rangirani odgovori pokazuju da su najvažniji razlozi za nemanje dece povezani sa ekonomskom i socijalnom nesigurnošću društva, i sa posledicama koje to stanje ima na njihove lične živote", zaključuju autorke istraživanja. "Vladajući ekonomski model podržava neoliberalizaciju društva, a kao jednu od posledica ima značajno osiromašenje javnog sektora, i smanjenje ulaganja u zdravstvo i školstvo. Budući da se zdravlje sve manje posmatra kao javno dobro, a sve više kao individualni projekat i kao sopstvena briga i investicija, jasno je da u siromašnom društvu kakvo je društvo u Srbiji sve više ljudi ne može da priušti adekvatnu medicinsku negu i zdravstvenu brigu, pa je onda razumljivo da, s jedne strane, dolaze u situaciju da zbog narušenog zdravlja ne mogu da dobiju decu, ili, sa druge strane, da odlučuju da nemaju decu ili da odluku o rađanju odlože dok se ne steknu bolji uslovi za to".

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram