Studija o blizancima u Srbiji: Važniji je DNK ili okruženje?

Veliko pitanje o tome koliku ulogu ima genetika, a koliku sredina na formiranje ličnosti, na inteligenciju, ali i na bolesti, aktuelno je već duže vreme. Odgovor za Zadovoljnu daje doc. dr Ilija Milovanović iz Centra za bihejvioralna istraživanja u psihologiji sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Šezdeset odsto geni, četrdeset sredina

„Što se tiče intelektualnih sposobnosti, zvaničan rezultat je da je oko 60 odsto naše inteligencije pod uticajem genskih, a 40 odsto pod uticajem sredinskih faktora, dok se za ostale sposobnosti uticaj sredine pokazao značajnijim. Pokazalo se i da sredina više oblikuje postignuće u srednjoj školi, u poređenju sa postignućem u osnovnoj školi. Što se tiče osobina ličnosti, tu je situacija poprilično ujednačena, oko 50 odsto neke osobine se formira pod efektima genskih, a 50 odsto pod efektima sredinskih faktora.“

Informacije važne za bolji život

Naš sagovornik govori i zašto su korisne dobijene informacije i kako mogu da se upotrebe.

„Jednojajčani blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dvojajčani blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali kao i jednojajčani, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dvojajčanih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Proučavanje blizanaca omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Informacije dobijene iz ovakvih istraživanja mogu biti korisne za poboljšanje prevencije, dijagnostike i lečenja mnogih zdravstvenih problema, ali i generalno za unapređenje kvaliteta života. Ukoliko se, npr. za neku osobinu pokaže da je više pod uticajem sredinskih činilaca, to otvara prostor za rad psihologa ili drugog stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja na unapređenju te osobine kod pojedinca. S druge strane, ukoliko se pokaže da je više pod uticajem genskih činilaca, lekari i genetičari zajedno sa ostalim stručnjacima mogu da pronađu način koji bi potencijalno doprineo boljem funkcionisanju osobe.“

Veći deo ispitivanja onlajn

Studija o blizancima u Srbiji obuhvatila je Novi Sad, Niš, Beograd, Zrenjanin i Novi Pazar. Istraživanje se zatim sprovodi u nekoliko faza. Blizanački par prolazi kroz opšti lekarski pregled, uzima im se uzorak pljuvače za DNK analizu, a onda kroz intervju blizanci daju informacije o svojim sličnostima i razlikama, preležanim bolestima, školovanju, porodičnim prilikama tokom odrastanja i sl. i popunjavaju testove za procenu ličnosti i za procenu intelektualnih sposobnosti. Nakon toga učestvuju u testiranju vremena reakcije na prikazivanje određenih stimulusa.

„U novom ciklusu istraživanja koji počinje ove godine većim delom sve sprovodimo onlajn putem naše platforme, gde blizanci i njihovi roditelji i srodnici mogu da popune većinu naših anketa, a samo manji deo ispitivanja se organizuje uživo. Nakon prijave u Registar, blizanci dobijaju jedinstvenu šifru pod kojom su njihovi podaci zaštićeni i niko, sem istraživačkog tima, nema uvid u njihove podatke. Dakle, sve je potpuno anonimno i zaštićeno. Isto tako, od ove godine smo počeli ispitivanje i dece blizanaca, dakle blizanaca koji nisu punoletni, ali i tipičnih neblizanačkih porodica koji imaju bar dva deteta. Cilj je da prikupimo dragocene podatke o tome koliko se blizanačke i neblizanačke porodice razlikuju i kako činioci koji postoje u blizanačkim i neblizanačkim porodicama mogu da oblikuju osobine kod pojedinaca, s obzirom na to da se rezultati našeg istraživanja generalizuju na sve ljude i ne važe samo za blizance i njihove porodice.“

Hiljadu i po podataka po osobi

Ilija Milovanović govori i koji se sve parametri beleže u okviru studije.

„Mi po jednom ispitaniku, odnosno po jednom blizancu, detetu, članu porodice, skupljamo oko 1.500 podataka. Između ostalog, to su podaci o sposobnostima, osobinama ličnosti, načinima kako pojedinci regulišu svoje emocije, nekim rizičnim ponašanjima poput konzumiranja alkohola ili cigareta. Zatim, tu su podaci o medicinskom i zdravstvenom stanju ispitanika, psihomotornom razvoju, školskim i profesionalnim postignućima, sklonosti reagovanja u stresnim okolnostima i slično. Cilj jeste da se pojadinac sagleda sveobuhvatno, kao celina, koja ima svoje karakteristike, htenja i potrebe, ali i okolinu u kojoj živi, te stoga je plan u budućnosti da se razvije sistem individualnog pristupanja pomaganju pojedincu sa psihološkog i medicinskog aspekta da bi ostvario pune svoje kapacitete i unapredio kvalitet života.“

Mogu da se prijave - svi

Ko sve i kako može da se prijavi?

„Naš Centar za bihejvioralna istraživanja u psihologiji vodi se principima otvorene nauke, odnosno nauke koja je dostupna svim građanima. To znači da bukvalno svako ko želi može da se priključi našem timu u određenoj ulozi. Ukoliko blizanci žele da se prijave ili roditelji žele da prijave svoju decu blizance, to mogu da učine popunjavanjem kratkog upitnika na našem sajtu. Ukoliko u istraživanju žele da učestvuju porodice koje su neblizanačke, to se isto radi popunjavanjem kratkog upitnika. A ako neko želi da doprinese našoj studiji kroz volonterski angažman može da se javi našem timu na mejl: [email protected].“

BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI