Bila sam na fastingu - evo šta se desilo mojim crevima

Povremeni post, odnosno fasting, jedan je od najpopularnijih trendova u ishrani. Ako gladujete duže od 16 sati, dolazi do autofagije, procesa pri kojem se ćelije obnavljaju.

Ima više načina da probate fasting. Neki ljudi biraju naizmenični post, a drugi dnevni post koji ograničava ishranu na određeni broj sati svakog dana. Tipičan period posta traje petnaest do osamnaest sati, ostavljajući šest do devet sati za jelo.

Rašida Nusrin Suki (38), analitičarka sa Univerzitita u Bostonu, odlučila je da isproba fasting na mesec dana i svoje iskustvo podelila je na sajtu "Medium".

Evo kako se fasting odrazio na njen organizam.

"Imala sam problema sa varenjem. Skoro svako veče sam imala gorušicu. Bilo je bolno. Moj stomak je bio naduven skoro svaki dan. Takođe, ugojila sam se pet kilograma čak i nakon redovnog vežbanja. U početku sam mislila da bi možda trebalo da smanjim unos čaja, mahunarki ili mleka. Probala sam te male promene. Ali nije mnogo pomoglo. Gledala sam dosta nasumičnih video snimaka na Jutjubu, čitala članke o povremenom postu. Mislila sam da treba da probam to", počinje svoju priču Rašida.

Prvo je probala da posti 16 sati, ali je shvatila da je to za nju previše, jer nije imala energije za trening.

"Odlučila sam da postim 14 sati i da imam prozor za jelo od 10 sati. To je dobro funkcionisalo za mene. Doručkovala sam u 10 časova, ručak mi je bio oko 14 časova, a večera u 20 časova. To čak i nije previše teško. Ali ipak sam imala laganu večeru. Možda mali tost sa namazom od humusa ili lagani smuti sa voćem i jednom mericom proteinskog praha. Moj iscrpljeni stomak je lakše podneo večeru", rekla je.

Posle mesec dana, Rašidin probavni sistem se značajno poboljšao.

"Moj nivo energije je porastao. Nisam više osećala gorušice. Moja koža se takođe malo poboljšala. Iako ne znam da li je to zbog posta, desilo se dok sam postila", kaže ona.

Takođe tvrdi da je smršala tri kilograma, ali je smanjila veličinu porcije ručka i trčala više nego ranije.

"Dakle, ne bih smela da kažem da sam izgubila težinu zbog povremenog posta. S druge strane, ako sistem za varenje dobro funkcioniše, lakše je kontrolisati telesnu težinu. Zapravo sam osećala da treba da nastavim tako. Sada čak i ako sam napolju sa nekim prijateljima i svi jedu, više volim da ne jedem kasno uveče", kaže Rašida.

Ipak, kad je posle mesec dana fastinga odlučila da nastavi, osetila je neke tegobe.

"Posle teškog treninga ili vežbi snage uveče, kada sam jela samo lagani obrok i postila 14 sati, mišići nogu su mi bili napeti i osećala sam neki čudni bol. Shvatila sam da moram da pojedem još hrane za večeru pre nego što se zatvori prozor za jelo ako uveče naporno vežbam. Dakle, morala sam malo da prilagodim to, a takođe kada sam imala menstruaciju, preskočila bih post", napominje Rašida.

"Moje iskustvo je bilo zaista dobro. Naši želuci treba da ostanu prazni i da se odmaraju neko vreme svakog dana. Treba nam malo sna svaki dan da bismo se podmladili i dobili energiju. Ali ako stomak i dalje radi dok spavamo, onda se celo telo ne odmara. Ako možemo da prestanemo da jedemo najmanje četiri sata pre spavanja, celo naše telo će biti u stanju mirovanja, uključujući i jadni stomak", zaključila je.

Šta kaže nauka?

Možemo bolje da shvatimo kako post utiče na mikrobiotu creva (konkretne mikroorganizme), ako razumemo kako se mikrobiom creva (zajednica mikroorganizama i gena u debelom crevu) menja svakodnevno, pa čak i na satnoj bazi, kao odgovor na hranu koju konzumiramo.

Prema jednoj studiji, ozbiljna promena u ishrani može brzo da promeni sastav i funkcije crevne mikrobiote. Otkriveno je da kratkoročne, ekstremne promene u ishrani mogu promeniti sastav i broj crevnih mikroorganizama.

Ciklus spavanja i buđenja je najpoznatiji oblik posta. Većina ljudi jede više obroka tokom dana, obično počevši od doručka i završavajući večerom ili užinom do kasno u noć. Preporučuje se da spavaju osam sati, a za to vreme će nenamerno postiti. U tom stanju, mikrobiota creva se može oporaviti od napornog rada na varenju hrane i stvaranju vitalnih molekula.

Populacija i raznolikost crevnog mikrobioma se oslanjaju na spavanje - i baš zato produženi post može biti korisniji od normalnog posta koji se javlja dok spavamo.

Nedavne studije sugerišu da fasting može promeniti sastav mikrobioma ljudskog creva. Tokom posta se u crevima umnožava porodica anaerobnih bakterija zvanih Lachnospiraceae. Ova grupa bakterija, deo reda Clostridiales, odgovorna je za proces koji se zove butriogeneza u crevima, koji ima korisne metaboličke efekte.

***

BONUS VIDEO: Keto - savršena dijeta za Srbe