Antibiotici tokom dojenja - da ili ne?

Zbog stalnog pada stope dojene dece, promocija i podrška dojenju predstavlja danas javno-zdravstveni prioritet u većini razvijenih zemalja. Posledica nedovoljne informisanosti žena o bezbednoj primeni lekova i dodataka ishrani tokom dojenja jeste veliki broj prekida dojenja tokom akutnih stanja i hroničnih bolesti - kada majka mora da primenjuje lekove, brinući se da će time naškoditi detetu.

"Jedna od najčešćih farmakoloških intervencija u populaciji dojilja je upotreba antibiotika. U eri globalne borbe sa sve prisutnijom antimikrobnom rezistencijom, upotreba antibiotika u ovoj osetljivoj populaciji mora biti ostavljena za stanja koja to zahtevaju, kao što su infekcije uha ili sinusa, stomatološki zahvati, urinarne infekcije i mastitis. Za razumevanje bezbedne primene antibiotika u toku dojenja značajno je poznavati karakteristike i farmakokinetičke osobine izabranog antibiotika. Pored toga, potrebno je razmotriti ostale značajne faktore poput uzrasta dojenog deteta, zapremine unetog majčinog mleka, vremena primene leka u odnosu na vreme podoja i sistemske raspoloživosti leka kod dojenog deteta. Izloženost antibioticima predstavljaće veći rizik za prevremeno rođenu decu i novorođenčad, za razliku od starijih beba i dece. Za većinu antibiotika koji se primenjuju u kliničkoj praksi se smatra da su kompatibilni sa dojenjem, iako postoji rizik od pojave dijareje i reakcija preosetljivosti. Iako se tetraciklini dovode u vezu sa prebojenim zubima i inhibicijom rasta kostiju kod dece, prilikom dojenja podležu stvaranju helatnih kompleksa sa kalcijumom iz majčinog mleka, zbog čega se ne očekuje visok stepen resorpcije leka kod odojčeta", objašnjava mr ph spec. Jasna Anđelković iz Farmaceutske komore Srbije.

Svaki antibiotik odobren za decu može i tokom dojenja

Potrebno je obratiti pažnju na primenu fluorohinolonskih antibiotika kod kojih se podoj preporučuje nakon četiri do šest sati od primene leka. Svaki antibiotik koji je odobren za primenu u dečijoj populaciji može se preporučiti u periodu dojenja, jer će nivo leka koji će se naći u sistemskoj cirkulaciji bebe biti niži od maksimalno dozvoljne doze.

"Konfliktne informacije koje dolaze kako sa društvenih mreža, ali i od same naučne zajednice vezane za upotrebu antibiotika u ovoj populaciji, više nego ikad ističu koliko su važni znanje i kompetencija najdostupnijeg zdravstvenog resursa, a to je farmaceut. Zahvaljujući pilot projektu Farmaceutske komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u apotekama širom Srbije pruža se standardizovana farmaceutska usluga prilikom izdavanja antibiotika, gde savetnici za antibiotike u svakom trenutku svim zainteresovanim građanima mogu pružiti stručne i aktuelne informacije vezano za upotrebu antibiotika", ističe Anđelković.

To u praksi znači da farmaceut prilikom izadavanja antibiotika popunjava kontolnu listu zajedno sa pacijentom i tada ga informiše o svim detaljima koje mora znati prilikom uzimanja leka. Pacijenti dobijaju usmenu i pisanu informaciju o svim mogućim neželjnim reakcijama leka i kako ih minimizirati, da li antibiotik treba da uzimaju sa hranom ili odvojeno od obroka, kao i to da se antibiotik mora uzimati tačno odeđen broj dana, u određeno vreme i da se ne sme ostavljati za “drugi put”. Pored toga, pacijenti će dobiti savet da li mogu da se izlažu suncu tokom korišćenja antibiotika, koje namirnice ne smeju da konzumiraju dok su na terapiji, kako da čuvaju lek i da li je potrebno da koriste probiotik.

Takođe, tokom 2021. godine Ministarstvo zdravlja objavilo je Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja, u kojima su razmatrane najčešće korišćene terapijske grupe lekova čija se primena, zbog prisustva hroničnih bolesti i akutnih stanja, može razmatrati u periodu dojenja.

BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji "STOP AKUŠERSKOM NASILJU"