6 znakova da imate veoma osetljivo dete: Psihološkinja objašnjava kako mu pomoći

Vrlo osetljiva deca (HSC – Highly Sensitive Child) svet oko sebe doživljavaju intenzivnije nego njihovi vršnjaci i često duboko proživljavaju emocije. Ali kako znati da je i vaše dete jedno od njih? Psihološkinja i autorka knjige The Highly Sensitive Rabbit, dr Džudit Orlof, objašnjava da ova deca imaju „pojačana čula, izuzetno su brižna, ali ih spoljašnji nadražaji lako preplave“.

Prva ozbiljna istraživanja ove osobine sprovela je psihološkinja Elejn Aron još 1991. godine, a u svojoj knjizi The Highly Sensitive Person: How to Thrive When the World Overwhelms You navodi da se između 15 i 20 odsto dece rađa sa visokom osetljivošću. Njihov nervni sistem je, kako kaže, izuzetno reaktivan i prijemčiv. Klinička psihološkinja dr Beki Kenedi opisuje ih kao decu koja „duboko osećaju“ – primećuju sitnice koje drugima promaknu i veoma snažno doživljavaju i svoje i tuđe emocije.

Stručnjaci navode šest osobina koje su karakteristične za vrlo osetljivu decu:

1. Ne podnose jake zvuke, mirise ili svetlost

Ova deca doživljavaju svet oko sebe intenzivnije – kao da sve „osećaju sa 50 prstiju umesto sa pet“, slikovito kaže dr Orlof. Možda ih uznemirava buka usisivača, etiketa na majici, jaka svetlost ili jak parfem. Takođe im smetaju gužve i haotična okruženja. Roditelji mogu pomoći tako što će sa detetom razgovarati o stresnim situacijama i zajedno osmisliti načine da ih prevaziđu – poput korišćenja slušalica ili unutrašnjeg dijaloga za smirivanje.

2. Opreznija su u novim situacijama

Vrlo osetljiva deca često su uzdržana kada se suoče sa nepoznatim. Možda će oklevati da priđu drugoj deci ili da se uključe u novu aktivnost. Na porodičnim okupljanjima često prvo posmatraju sa strane. Umesto da ih požurujete ili forsirate, dajte im vremena da se postepeno uključe, u ritmu koji im odgovara.

3. Imaju izražene emocionalne reakcije

Ova deca često burno reaguju na ono što osećaju. Mogu iznenada planuti, čak i kad spolja deluju mirno – na primer, dok sede za stolom, a zatim snažno reaguju jer su se saplela o stolicu. Posebno su osetljiva na glad ili umor, što dodatno pojačava emocije. Tada mogu pomoći vežbe disanja, vreme za osamu ili umirujuće aktivnosti poput slušanja muzike, crtanja ili igranja omiljenom igračkom.

4. Teško podnose iznenađenja – čak i lepa

Ova deca se najbolje osećaju kada imaju jasnu rutinu. Iznenadne promene, pa čak i pozitivne, mogu ih uznemiriti. Na primer, ako se roditelj iznenada pojavi u školi, dete može burno reagovati. Ili ako publika glasno navija na utakmici, to im može biti previše jer ne vole da budu u centru pažnje. Priprema kroz razgovor i igra može pomoći – simulacija situacija sa plišanim igračkama je odličan način.

5. Lako preuzimaju emocije drugih

Vrlo osetljiva deca su empatična i lako upijaju raspoloženje drugih – uključujući stres ili tugu roditelja. Ponekad mogu misliti da su oni uzrok problema. Važno je da ih uverite da nisu kriva, rečima poput: „Sve je u redu, nije tvoja greška, volimo te.“ Možete ih naučiti i kako da saosećaju, a da se pritom zaštite – tehnike vizualizacije poput „zaštitnog svetlosnog štita“ mogu biti od pomoći.

6. Primećuju sitnice koje drugima promaknu

Ova deca su izuzetno pronicljiva. Primetiće ako ste preskočili rečenicu dok im čitate bajku ili ako ste izgovorili „belu laž“. Osetiće promene u vašem tonu, izrazu lica ili ponašanju, čak i kad ih pokušavate prikriti. Upravo ta sposobnost može biti odlična osnova za razvoj emocionalne pismenosti – uz vašu podršku.

Kako dalje?

Vrlo osetljiva deca nisu „preteška“ za vaspitanje – samo im je potrebna pažljivija podrška, razumevanje i prostor da budu ono što jesu. Kada se ta osobina prepozna i prihvati, ona postaje izvor snage – a ne prepreka.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram