14 stvari koje skandalizuju roditelje u Srbiji, a prave se da im je normalno kad odu preko

Stara anegdota kaže da je jedna baka, po dolasku na Aerodrom "Nikola Tesla", postrojila svog unuka pošto su preuzeli prtljag i povišenim glasom mu održala bukvicu  – izdrala se na njega i sasula mu u lice sve ono što je dva meseca gutala jer – u Švedskoj se glas na dete prosto ne sme podići.

Iako nam lekcije o vaspitanju dece stižu sa svih strana, naš mentalitet je očito utisnut u naš genetski kod. Da je tako, možda najbolje govori činjenica da većina ljudi u roditeljstvu praktikuje upravo one metode koje su kao deca najviše mrzeli i za koje su sebi, "dok su klečali na kukuruzu u ćošku", govorili – ja ovo nikad neću da radim svojoj deci. A potom su, čim su okončali boravak „pod roditeljskim krovom“, počeli da koriste frazu „dok si pod mojim krovom“ kad god žele da primene metodu ucene.

Dok ovo pišem, shvatam laički da se vaspitanje deteta u stvari temelji na ucenama ako-onda.

E, a tamo negde daleko ili preko - zelenija je trava, a i deca se vaspitavaju drugim, nama veoma često neobičnim metodama.

Zapravo, nije teško zaključiti da se skandinavsko vaspitanje i odnos prema deci umnogome razlikuje od ovdašnjeg, da Japanci to rade malo drugačije, te da su našim roditeljima malo neobični neki stilovi vaspitanja.

Koje su stvari još nezamislive našim roditeljima, a u svetu su normalne?

Roditelj koji se ne dere na dete ovde je raritet

Na Zapadu bi roditelj koji urla u tri popodne na svoju decu u stambenoj zgradi bio uhapšen. Ovde, svi znamo kako izgleda silaženje u prizemlje višespratnice kad ne radi lift.
Tako smo i počeli ovu priču – baba nije smela da se dere u Švedskoj, dakle, uspela je da se kontroliše.

Jedan poznanik koji živi u Beču kaže da u prodavnici tačno zna da prolazi kraj zemljaka – jedino oni dozivaju dete i govore mu da ne trči između rafova.

Srpski roditelji beže s plaže kad otkuca 10, stranci kampuju na pesku

Ukoliko niste primetili, naši roditelji su najposlušniji kada je reč o tome da deca ne smeju da budu na suncu od 11 do 17 – jer je tada UV indeks najopasniji. Za razliku od naših ljudi koji uvek imaju nekog ko u tom delu dana čuva dušeke, peškire i plažni aksesoar pored mora, stranci lepo ponesu šator.

Ne trče majke u smeštaj da spreme ručak. Zapadne majke su na odmoru, a očevi deci na plaži prve sendviče sa nutelom.

Skandinavski roditelji ostavljaju decu na hladnom vazduhu

Tako se u Švedskoj, Norveškoj ili Danskoj deca čeliče na svežem vazduhu. Lekcija koju naši ljudi prvo nauče na severu Evrope jeste da nema lošeg vremena već samo neadekvatne garderobe.

Skandinavci vole čist vazduh i misle da hladnoća može dobro da doprinese bebama. Zato svoje bebe redovno i po veoma niskim temperaturama ostave napolju da malo dremnu. Naravno, dobro utopljenje i opremljene kremama i drugom bebi-opremom.

U svernim zemljama deca se uče da vreme provode napolju čak i kad je minus i sneg do kuka, u vrtiću se praktikuje boravak napolju po kiši – samo se donesu kabanice i nepromočive čizme.

I u Danskoj je svež vazduh esencijalan za bebe. To u ovoj zemlji ide do te mere da bebe ostaju napolju u kolicima, dok njihovi roditelji navodno ulaze u restorane da jedu ili u tržne centre da šopinguju.

Kod lekara kad pređe 38 stepeni

Zamislite da vam dete ovde ima temperaturu preko 38 dva dana, a vi ga niste odveli lekaru. U Švedskoj se dete ne vodi kod lekara već se samo zove služba koja je kod nas poput „halo bebe“ i sve se završava savetima. Deca moraju da preleže bolesti. Sećam se da je mojoj poznanici u Nemačkoj savetovano da će njenom sinu biti pružena pomoć tek posle 12. frasa.

Detetu s temperaturom u Švedskoj daju sladoled

Kažu da je i to jedan od šokova – medicinska sestra izađe i podeli sladoled deci s temperaturom u čekaonici. Kod nas ljudi ne jedu sladoled kad padne temperatura, a kad su bolesni, piju samo toplu vodu.

U Finskoj je igra bitnija od edukacije

Deca u Finskoj u školu kreću kada napune sedam godina, a čak i u školi fokus je na igranju sa vršnjacima, bez testova, uz veliki akcenat na umetničkim aktivnostima. Male Fince roditelji ne uče slovima sa tri godine niti da je najvažnije imati sve petice.

Japanska deca čiste učionice

U japanskim školama učionice, hodnike i toalete ne čiste “tetkice” nego učenici sa svojim učiteljima i nastavnicima. Oni tu borave, oni koriste sve te prostorije i na njima je da ih održavaju u redu. To je lekcija iz skromnosti, ravnopravnosti i odgovornosti.

U Srbiji ljudi ostaju kod roditelja do 30. plus godine

Nedavno smo pisali o tome da ljudi koji žive u našoj regiji imaju tendenciju da se najduže zadrže u roditeljskom domu – što zbog finansija, što zbog mamine sarme. U inostranstvu se podrazumeva da od kuće odlaze čim se zaposle, u regionu se priča prolongira do 33, pa i posle te dobi.

Zapadni roditelji puštaju decu da budu deca

Scena u kojoj dete trči između stolova u kafiću ili pak diže noge na sto na javnom mestu, ovde je nezamisliva. Prisustvolavala sam situacijama u kojoj je majka deteta koje živi u Skandinaviji totalno opuštena kad dete stavi noge na sto. Ovdašnji roditelji bi zapenili, a ja sam sedam puta htela da reagujem.

Poseta babi i dedi mora da se zakaže

U većini zapadnih zemalja ljudi penziju koriste za odlazak na krstarenja, a ne postaju baka servis. Sećam se očajne drugarice kojoj nije bilo jasno što je u Parizu njen suprug Francuz zakazivao odlazak kod svoje majke, a ona se često nije setila da čestita rođendan unucima.

Nije dozvoljeno terati decu da uče

Mnogo je svedočenja o tome da u švedskim školama ne treba terati decu da uče. Mog brata su zvali zato što mu je ćerka pokazala odlične rezultate, pa su oni hteli da ispitaju da li on na nju utiče, da li je tera da uči – te da to ne bi trebalo da radi. Kod njih se ceni lična motivacija, a ne roditeljska projekcija.

Ljubav se ne kupuje skupim poklonima

Kada deca u Švedskoj krenu na rođendan, poklon koji šalju detetu ne sme da bude skuplji od 10 evra. Deca se tamo uče da se ljubav ne kupuje.

Nije sramota biti inženjer zdravlja u Japanu

U Japanu postoji zanimanje „inženjer zdravlja“ – radnici su higijeničari, odnosno čistači koji su veoma dobro plaćeni. Oni ne bi razumeli pretnju koju roditelji često upućuju deci “čistićeš ulice, ako ne završiš školu”.

U Kini bebe privikavaju na nošu sa devet meseci

Dok kod nas važi savet da se dete privikava na nošu kad je spremno, što je sada uglavnom slučaj oko druge godine, roditelji u Kini već s nekoliko meseci života preduzimaju prve korake. Vremenom se beba navikne da treba da izvrši malu nuždu kada čuje zvižduk. Možda zvuči suludo, ali kineska deca su često trenirana za nošu već od devetog meseca života.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram