10 lakih koraka da smanjiš nivo šećera u krvi

Ona je tada imala veliku i ozbiljnu povredu leđa, a nakon toga je počela da ima problem sa šećerom u krvi.

"Bila sam veoma uplašena, bila sam na velikoj operaciji i godinama sam patila od posledica. Zato sam počela da tražim način da se ponovo povežem sa svojim telom, da se brinem o njemu, da se osećam bolje i nađem sreću", rekla je Džesi za Vogue. Zato je počela da studira biohemiju i onda je radila na polju genetike u San Francisku. Danonoćno je istraživala sve o šećeru i glikemiji. Promenila je svoju ishranu i htela da nauku učini zabavnom i drugim ljudima. Danas njen Instagram profil prati više od 620.000 ljudi.

Kako kaže, čak 80 odsto ljudi koji nisu dijabetičari, imaju skokove šećera u krvi svakog dana, a da to ne znaju. Ti skokovi pokreću tri fiziološka procesa: lučenje insulina, zapaljenja i ubrzano starenje, što vodi ka željom za nezdravom hranom, stalnom gladi, umoru, ubrzanoj pojavi bora, aknama, poremećaju sna, sindromu policističnih jajnika i kako kaže Džesi - tihom razvoju dijabetesa. Dobra vest je da je regulisanje nivoa šećera u krvi moguće i da zaista menja život.

Evo Džesinih saveta uz koje ćete uspeti da smanjite nivo šećera.

Promenite redosled hrane.

Tokom obroka, bolje je prvo jesti povrće (zbog vlakana, koja usporavaju prolazak glukoze u krv), zatim belančevine, masti, skrob i šećere. Samo promenite redosled apsorpcije da biste smanjili skok glukoze za 50 do 70 odsto. Ovo ima ogroman uticaj. Voće uvek na kraju obroka. Iako neki preporučuju da se jede pre ili na početku obroka (da bi se izbegla fermentacija), sa glikemijske tačke gledišta, mnogo je bolje uzeti ga posle.

Uključite povrće na početak svakog obroka u danu.

Uzmite sirovo ili kuvano povrće, čak i pre doručka. Što više jedete, to je niži glikemijski vrh nakon obroka. Razmislite o ovom pravilu kada ste u restoranu, pre nego što pojedete hleb. Hleb da, ali prvo povrće...

Prestanite da brojite kalorije.

Zdravlje i gubitak težine više zavise od molekula i redosleda kojim se apsorbuju, a ne od utrošenih kalorija.

Spustite unos šećera za doručak, jer izaziva želju za šećerom tokom celog dana.

Ako ne možete da jedete samo slanu hranu, uvek počnite sa povrćem. Dezert bi trebalo da se sastoji samo od svežeg voća, na primer smutija (sa količinom voća koju pojedete u obroku), ali sa dodatkom proteina (grašak u prahu, spirulina, hlorela, semenke, orasi) i dobrih masti ( kao što je avokado ili kokosovo ulje), kao što je objašnjeno u ovom postu:

Ne pravite razliku između šećera, svi su isti.

Agavin sirup, med, smeđi šećer, kokosov šećer... Ne pokušavajte da olakšate svoju savest, beskorisno je. Sa tačke gledišta glikemijskih vrhova, to su isti molekuli fruktoze i glukoze.

Izaberite desert posle obroka radije nego slatku užinu.

Nema ništa gore nego pojesti nešto slatko na prazan stomak.

Započnite svaki obrok sa vodom razblaženim jabukovim sirćetom ili salatom sa sirćetom.

Sirće je "magično" -  privremeno deaktivira enzim koji razlaže šećer i skrob u glukozu. I govori našim mišićima da koriste više glukoze. Ovo smanjuje količinu šećera u cirkulaciji.

Šetajte 10 minuta nakon svakog obroka.

I to zato što glukoza tada odlazi u mišiće da bi se koristila kao gorivo.

Ako želite da grickate, jedite slanu hranu.

Čak i ako se osećate umorno.

„Obložite“ svoje ugljene hidrate.

Uvek zapamtite da uz unos slatkiša treba da dodate vlakna i proteine. Cilj je da nikada ne jedete "gole" ugljene hidrate.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram