Odgajanje deteta u današnjem brzom i postignućima vođenom svetu nije lak zadatak. Dok mnogi roditelji fokusiraju pažnju na ocene i vanškolske aktivnosti, jedna od najviše zanemarenih veština je emocionalna inteligencija.
Emocionalna inteligencija ne pomaže samo deci da se socijalno ističu, već im pomaže da postanu otporni, empatični i uspešni odrasli ljudi koji mogu da se suoče sa izazovima sa samopouzdanjem, izgrade značajne odnose i vode ispunjene živote.
Šta to roditelji koji odgajaju emocionalno inteligentnu decu rade drugačije? Nakon godina proučavanja više od 200 odnosa roditelj-dete — i primene zdravih navika sa sopstvenim detetom — kouč za roditeljstvo Rim Rauda otkrila je sedam moćnih strategija koje su ovi roditelji usvojili još u ranim godinama.
Razumeli su moć tišine
Davali su svom detetu prostor da procesuira svoja osećanja i veruje svom unutrašnjem glasu. Kada je dete bilo uznemireno, sedili su tiho pored njega, nudeći utehu bez reči. Prihvatanje tišine može pomoći deci da bolje razumeju i reflektuju svoja osećanja.
Nazivali su emocije pravim imenom rano i često (uglavnom svoje)
Deljenjem svojih osećanja — kao što su „frustriran/a sam“ ili „srećan/a sam“ — učili su svoju decu emocionalnoj svesnosti i davali im reči da se izraze. Ovo je pomoglo njihovoj deci da vide emocije kao nešto normalno i da ih dele otvoreno, umesto da ih potiskuju.
Izvinjavali su se svom detetu
Pokazivali su svom detetu da su greške deo života i da je preuzimanje odgovornosti snaga. Izvinjavanje je gradilo poverenje i pokazivalo poštovanje, čineći da se dete oseća cenjeno. Takođe, to je modelovalo empatiju i učilo ih kako da poprave odnose.
Nisu forsirali „molim“, „hvala“ ili „izvini“
Možda zvuči nekonvencionalno, ali su znali da se ljubaznost i poštovanje ne mogu naterati. Umesto toga, modelovali su ovo ponašanje, verujući da će njihovo dete učiti iz primera. Ako bi zaboravili da kažu hvala, roditelj bi to rekao umesto njih, verujući da će lekcija ostati.
Ovo zahteva puno hrabrosti! Ali, kao roditeljska savetnica, Rim kaže da nikada nije rekla svom šestogodišnjaku da kaže molim ili hvala. Sada to stalno govori sam — jer je čuje da sama to kaže.
Nisu odbacivali male brige
Ozbiljno su shvatali brige svog deteta, bilo da se radilo o izgubljenoj igrački ili problemima sa prijateljem. Validacijom njihovih osećanja, pokazivali su detetu da su emocije važne. Ovo je podsticalo samopoštovanje, emocionalnu sigurnost i poštovanje njihovih iskustava.
Nisu uvek nudili rešenja
Najbolji način da se nauči donošenje odluka je da se deca podstiču da donose svoje odluke. Umesto da rešavaju probleme, postavljali su pitanje: „Šta misliš da bi trebalo da uradimo?“ Ovo je pomagalo u razvijanju kritičkog mišljenja, samopouzdanja i nezavisnosti.
Prihvatili su dosadu
Dopustili su svom detetu da se dosađuje, što im je pomoglo da postanu komotni sa tišinom. Ovo je razvijalo kreativnost, samoregulaciju i veštine rešavanja problema. Njihovo dete je naučilo da uživa u sopstvenom društvu i pronađe radost u jednostavnim momentima, kao što je gledanje kroz prozor automobila, umesto da gleda u ekran.
Kako negovati emocionalnu inteligenciju svog deteta
Modelujte ponašanja koja želite da vidite: Otvoreno izražavajte svoja osećanja, izvinjavajte se kada napravite greške i pokažite ljubaznost i empatiju u svojim interakcijama.
Validirajte osećanja svog deteta, bez obzira na to koliko mala mogu izgledati, i pružite im prostor da procesuiraju ta osećanja bez žurbe da ih popravite ili odbacite.
Podstičite rešavanje problema postavljanjem pitanja sa otvorenim odgovorima, umesto da nudite sva rešenja.
Dozvolite im da iskuse trenutke tišine ili dosade kako bi razvili kreativnost i samoregulaciju.
Najvažnije je da se fokusirate na izgradnju odnosa zasnovanog na poštovanju i poverenju — jer emocionalna inteligencija počinje od osećaja sigurnosti, vrednosti i razumevanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
