Zašto nikada ne prilazim momcima prva, niti ću

Danas žene u mnogim stvarima postaju jednake sa muškarcima i to je sjajna stvar. Brišu se granice, ne postoje više podele - ovo je za žene, ovo je za muškarce...Samim tim se i dinamika u muško ženskim odnosima promenila, pa su se uloge malo izmešale. Sigurno je da to mnogima odgovara, ali meni se više dopadaju staromodni modeli zavođenja, u kom je muškarac taj koji osvaja.

To što ne želim da priđem prva muškarcu, ne znači da nisam jaka i nezavisna žena, zapravo to pokazuje da sam dovoljno jaka da uživam u ulozi “slabijeg pola” i da nemam ništa protiv toga. Muškarci su po prirodi dominantni, njima je urođeno da budu lovci. Kada žena preuzme tu ulogu, odnos se razvija u pravcu koji nije prirodan. Žene i te kako učestvuju u flertovanju ali to rade na jedan indirektan i suptilan način. Na muškarcu je da pročita signale i da ako želi napravi prvi korak.

Ako ja treba da priđem muškarcu, to jednostavno pokazuje da mu se nisam svidela dovoljno, jer da jesam, on bi prišao prvi. Možda sam zbog ovog mog stava propustila priliku da upoznam neke super momke ali na kraju krajeva, s njima sigurno ne bih imala ništa jer sam ih podsvesno okarakterisala kao male i nesigurne.

Ranjivost je prelepa, muške suze su prelepe ali pasivnost, lenjost i nezainteresovanost u muvanju nisu privlačni. I najstidljiviji muškarac na svetu će naći način da priđe devojci koja mu se dopada.

Žene misle da su muškarci komplikovani, a zapravo smo mi te koje komplikujemo sve. Toliko je lako pročitati šta oni žele, samo nekad ne želimo da skinemo ružičaste naočare jer znamo da nam se neće svideti ono što vidimo.

Većina veza koje znam otpočele su “klasičnim” protokolom u kom je muškarac prvi prišao/poslao poruku/zatražio broj itd. Imam osećaj da kad bih prišla prva, kao da bi se od mene očekivalo da i tokom veze budem u toj “prva” poziciji. Muškarac bi čekao da ga ja pozovem na večeru ili u bioskop, jer ako sam mogla da vodim glavnu reč odmah od starta, što se to ne bi nastavilo.

Mislim da muškarci ne cene dovoljno žene koje im priđu, jer jednostavno nisu morali ni malo da se potrude da bi ih osvojili. Svaka čast ženama koje to mogu, ja ne bih umela da plivam u tim vodama.

Kultura muvanja se sve više transformiše i pretvara u nešto u čemu se uopšte ne snalazim. Zavođenje može da bude jako lepa igra, ali stičem utisak da retko ko želi da učestvuje u njoj. Tinderi i ostale aplikacije su definitivno uticali na to kako gledamo na ljubavne i seksualne odnose. Imam osećaj da što se više oslobađamo na tom polju, kao da se zapravo sve više zatvaramo.

****

Bonus video: Prosidba na fudbalskom terenu