Prošle godine u doba karantina, napravila sam spisak gradova koje ću posetiti „čim se korona završi“. Dosadilo mi je da čekam, a i pojavili su se prihvatljivi uslovi za putovanje, tako da se mogu pohvaliti time da je jedan grad sa moje liste već štikliran. Evo šta sam naučila u Istanbulu.
Za početak, let je trajao oko sat i po vremena, koliko mi je potrebno od Borče do Novog Beograda kad je špic, tako da sam odmah to u svojoj glavi zabeležila u imaginarnoj tabeli kao pozitivan aspekt. Nameravala sam da uzmem uber od aerodroma do hotela, ali smo drugarica i ja odlučile da budemo štedljive u pogrešnom trenutku i da uhvatimo autobus do stanice koja je, po Gugl mapama, blizu našeg hotela. Ne samo da smo se vozile skoro sat vremena od aerodroma do Istanbula, već nas je vozač u jednom trenutku izbacio iz autobusa, na potpuno rendom mestu, jer je bila tolika gužva da se vozila nisu pomerala po četiri zelena svetla. Mislim da je jasno, da sam ovo iskustvo u mojoj imaginarnoj tabeli zabeležila kao negativan aspekt.
To je bio naše prvo, od mnogobrojnih druženja sa Gugl mapama i hvalospeva Bilu Gejtsu koja će uslediti. Posle pola sata hoda i ratovanja sa koferom koji je odbijao da sarađuje – našle smo naš hotel. Potpuno izmorene, ostavile smo kofere i dogovorile se da odemo u centar, prošetamo i vratimo se na spavanje. Pitale smo recepcionera gde je centar, da bi nam čovek rekao „Istanbul ima više centara“.
Super Ali, samo mi ti fališ sa nimalo smešnim forama.
„Dobro, gde je glavni centar?“
„Nema glavnog centra.“
„Kako može da nema?“
„Lady, Istanbul is like a small country, we have many centres“ (važno je da ovo pričitate indijskim naglaskom).
Zahvalile smo se Aliju i izašle na ulicu. Onda smo smo uključile Gugl mape i ponovo se zahvalile Bilu Gejtsu. Ispalo je da Ali nije lagao, Istanbul je zaista kao država za sebe, prostire se na dva kontinenta i ima 15 miliona stanovnika, možda je i logično što nemaju samo jedan centar.
Naš hotel se nalazio na samo desetak minuta hoda od Aja Sofije i Plave Džamije, s jedne strane i Bosfora i metroa, s druge strane. Konačno smo stigle i imale na raspolaganju pet dana da obiđemo sve što smo želele.
Spoiler alert: to nam nije bilo dovoljno.
Saveti
Jedini savet koji sam ja dobila pre kretanja, od svakoga kome sam rekla da idem u Istanbul je: cenkaj se. Drugi savet je bio od moje mame (pre pretnja, nego savet): „Ni pod razno ne ulazi u kabine da probaš odeću, to mogu da budu liftovi koji vode ko zna gde“. Da li je odgledala previše akcionih filmova ili ne, ne znam, ali evo saveta koji vam mogu koristiti:
Prvi savet je da platite roming paket i iskoristite pun potencijal Gugl Mapa. U ogromnim gužvama, gubile smo se čak i uz navigaciju, ali nam je značajno olakšala snalaženje i orjentisanje u prostoru. Navigacija ne samo da pokazuje putanju koja će vas dovesti do željene lokacije, već daje i tačna uputstva za korišćenje gradskog prevoza: „ovim putem hodaš do stanice, sačekaš taj i taj broj autobusa, voziš se tri stanice, okej sad siđi i evo kako da peške stigneš do odabranog mesta“, kao da imate lokalca koji vas vodi kroz svoj grad.
Savet broj dva je da kupite karticu za prevoz. Ona važi i za autobus i za metro, a bez nje ne možete ni da uđete na stanicu (jako pametno organizovano, da je tako u Srbiji, možda bi bilo manje ljudi u autobusima). Mi smo na tu karticu uplatile oko trideset lira (oko tri evra) i vozile se pet dana, svakodnevno. Uber je takođe, neverovatno jeftin, tako da ne bi bilo loše skinuti i njegovu aplikaciju, a možete i gotovinom da plaćate.
Treći savet je možda i najvažniji: ne budite previše ljubazni. Trebalo je neko da mi kaže ovo pre nego što sam otišla. Istanbul je prepun prodavac na ulicama koji svašta nude: da jedete u njihovom restoranu, da kupite sladoled i kuvani kukuruz, da kupite evidentno mušku majicu iako ste, evidentno, žena, da kupite bilo šta, samo kupite kupite kupite. To nisu učtive ponude – to su pasivno agresivna ubeđivanja i zato ne budite preterano fini. Prvih nekoliko dana sam se na svaku ponudu ljubazno nasmejala uz „No, thank you“, međutim, otkrila sam da oni to čuju kao „Molim te počni da hodaš ulicom za mnom i nudiš mi svoj proizvod narednih sto metara“. Na Grand Bazaru, koji obavezno morate da posetite, najbolje je, čini mi se, praviti se da si gluv. Kad odgovoriš jednoj osobi, ceo red ljudi koji radi na tezgama počinje da dobacuje, pita i nudi.
Gugl mape ne rade na sklepanom bazaru, te smo se vrtele u krug jedno vreme i prolazili pored istih tezgi. Jedan dečko mi se javio kao da se znamo i viknuo „Hej“ uz podignutu ruku koja čeka da mu bacim kosku. Pomislila sam da sam prošla tuda i da sam mu rekla moju mantru „No, thank you“, pa me je prepoznao i bacila mu kosku. Momak je uhvatio moju ruku i počeo da me ubeđuje i vuče da uđem u njegovu radnju. Prvo što sam pomislia je „E nećeš me u lift odvesti“ i počela sam da vučem na drugu stranu, dok se on, čovek, smeje?! Zahvaljujući drugarici izvukla sam se iz tog stiska i to je bio momenat, posle kojeg sam počela da se pravim da ne razumem engleski (ni turski, ni ruski, ni bilo koji drugi jezik na ovom svetu).
Četvrti po redu savet je – proverite na internetu mesto koje želite da obiđete pre nego što krenete. Neka mesta ne rade nedeljom, druga ponedeljkom a i nekoliko objekata prolaze kroz proces restauracije, tako da – bacite pogled pre polaska.
Poslednji savet je – napravite tačan spisak mesta koje želite da posetite i rasporedite ih po danima. Mi smo svako jutro napuštale hotel u deset i vraćale se u sedam uveče, i opet nismo uspele da vidimo sve što Istanbul ima da ponudi. Mislim da je za razlgedanje i obilazak dovoljno oko osam dana, ako se dobro organizujete. Evo i spiska obaveznih stanica ukoliko putujete u Istanbul:
1 Aja Sofija
2 Plava Džamija
3 Topkapi palata (plus Arheološki muzej)
4 Palata Dolmabahče (plus harem i muzej)
5 Devojačka kula
6 Kula Galata i pređite peške preko Glata mosta
7 Čamlidža toranj
8 Bazilika
A, da, još jedan, bonus, savet: „PARAM YOK“. To neka bude vaša mantra u Istanbulu umesto „No, thank you“. Ako treba i tri puta uzastopno: param yok, param yok, param yok.
Sve u svemu, na kraju putovanja, popunila sam tabelu u svojoj glavi i bilo je neuporedivo više pozitivnih aspekata i iskustava zbog kojih bi se uvek vratila u Istanbul. Ovaj grad ima miris prošlosti i pogled budućnosti, ljudi su nasmejani, lagani povetarac čini dane prijatnijima, a zalazak sunca na Bosforu nećete zaboraviti nikad.
