"Nije teško ostaviti pušenje, ja ostavljala deset puta". Trebalo je da bude fora, ali kad sam to izgovorila, shvatila sam da uopšte nije smešno.
Zaista sam nekoliko puta uspevala da ostavim cigarete na nekoliko nedelja, čak nekoliko meseci. Par puta skroz na suvo, što je podrazumevalo odustajanje od kafe, ispijanje neverovatnih količina vode i režanje na najbliže. Par puta uz pomoć tableta, koje su mi ogadile i miris i ukus cigarete – dok sam ih uzimala. Posle bih na prvu krizu zapalila „samo jednu“, a onda… To nikad nije samo jedna cigareta i to je prva stvar koju imam na umu sad kad sam se, nadam se, vratila na status nepušača za sva vremena.
Još neke važne stvari provališ dok ostavljaš cigarete, nisu sve lepe, ali pomažu da bolje vidiš sebe, i sve oko sebe i da držiš duvanski dim izvan svog „oblačića“.
Nikad nije „još samo jedna“
Nasmejala sam se kad sam nedavno pročitala tu rečenicu kao prvo upozorenje iz knjige uz koju su milioni prestali da puše jer i moje iskustvo pokazuje da sam se i ja svaki put saplela na tu „jednu“. Ona bude gadna i neprijatna, srce malo brže kuca, sledeća već malo opuštenija, uz piće i društvo, i već u sledećem momentu, eto te na kiosku, kupuješ svoju paklu – da se ne grebeš više od drugarica. Dakle, „još samo jedna“ ne postoji.
Kako se telo brzo čisti
Telo počinje da se menja samo nekoliko sati nakon poslednje cigarete, a ja sam svaki put imala utisak da već drugog dana više nisam bila fizički zavisna. Psihička zavisnost je već druga stvar, mislim da i dalje držim dva prsta u „pozi“ dok pijem prvu jutarnju kafu. No, to je već sledeća tačka. Što se tiče fizičke zavisnosti, telo je tako moćno. Čuvena nikotinska kriza traje možda dan, dva kad se malo treseš i plačeš, a onda shvatiš da si već prestao da kašlješ ujutru, da možeš da izguraš stepenice do vrha bez huhtanja… To je dobar podsticaj za obračun s mozgom, koji je mnogo lakše zavarati.
Ne treba ti
Ne treba ti cigareta da bi pio kafu. Ne treba ti cigareta da bi pio pivo. Ne treba ti cigareta da bi otišao na pauzu s kolegama. Ne treba ti dok sediš s društvom, čak ni ako svi ostali puše. Ne treba ti. Kraj. Moraš malo da vežbaš, ali na kraju shvatiš da ti zaista ne treba ni u jednoj akciji i da lepa iskustva ne smeju da ti zavise od jednog nikotinskog štapića.
Ali… Sve situacije u kojima je frka
Tužno je, ali istinito da ti kad prestaješ da pušiš imaš toliko izgovora da ipak zapališ cigaretu. Probala sam da ih popišem u toku samo jednog dana, sve te situacije u kojima bih inače posegla za cigaretom „da se smirim“ ili „da se iskuliram“, i bilo ih je neuporedivo više od onih u kojima bi mi „baš bio gušt“ da zapalim. Toliko sam u stalnom ludilu, stalnim stresovima, a ovaj spisak mi je pokazao da je sve otišlo malo predaleko.
Prigovor savesti
Zar se ne osetiš kao idiot pred svešću da bi idiličan momenat uz reku i super društvo, romantičnu večeru, ma bilo koji momenat u kojem uživaš prekinuo bez razmišljanja zbog pljuge? Zar se ne osetiš kao najjadniji samoubica dok se gušiš od kašlja i nije ti dobro, a u sledećem trenutku si srećan što se konačno smirilo da možeš da zapališ? Zar te nije sramota kad kriziraš na nekom nepušačkom mestu i ne možeš da se koncentrišeš i postaješ neprijatan prema ljudima i razmišljaš samo o trenutku kad ćeš izaći u prostor gde je dozvoljeno pušenje? Tim slikama se često vraćam.
Smrduckanje
Jedan od najbizarnijih momenata kad prestaneš da pušiš je kad shvatiš da si sve vreme smrdeo nepušačima, kao što sad tebi smrde pušači. Ok, „mirisao na duvan“. Suočenje stiže kad osetiš zadah drugara koji stoji na metar od tebe; pa kad pomirišeš odeću koju si prethodne večeri nosio u izlasku i čudiš se kako su i na otvorenom uspele tako da upiju dim; pa kad iz druge prostorije nanjušiš punu pikslu. Suoči se, smrdeo si, nisi ni znao. Ali, raduj se, opet ti radi njuh.
Miris svega
Tek kad prestaneš da pušiš počneš da osećaš prave mirise i shvatiš da nije svaki paradajz kao plastičan, da vrste dinje možeš da razlikuješ i po mirisu, da i ljude možeš da prepoznaješ po mirisu dok samo prolaze pored tebe… Doduše, desi se i da shvatiš šta to predugo stoji u frižideru, ali jasno je, čulo mirisa se menja i to je dosta zanimljivo. Slično je i s ukusima određene hrane.
Koliko je dug dan
Kad ostaviš cigarete dobiješ i produžetke u vremenu. Ne praviš nepotrebna skretanja i zastoje, ne čekaš da popušiš pa da počneš da radiš nešto važno, ne organizuješ svoje vreme prema pauzama za pušenje. I tek onda shvatiš koliko je dug dan i šta sve možeš da uradiš. Da se ne lažemo, u početku se posebno trudiš da svašta nešto radiš da bi skrenuo misli i praviš sebi novu rutinu, usvajaš nove navike.
Nije kul
U momentima kad pokušavaš da ne razmišljaš o cigaretama, trudiš se da zaokupiš um različitim stvarima. Ako su tvoj izbor filmovi, može se desiti da počneš da registruješ svakog junaka koji u kadru pali pljugu. I može se desiti da počneš da razmišljaš o tome, da razmišljaš o svim načinima na koje su te ubeđivali da je pušenje za „kul likove“, i može se desiti da provališ koliko zapravo pokušavaju da manipulišu tobom na svakom koraku… I bolje tu da staneš jer može da se desi da odlepiš i pogubiš se u nekoj od teorija zavere.
„Ostaviti cigarete je najlakša stvar na svetu“
Da se vratim na rečenicu s početka teksta, jer i to je nešto što provališ kad ostavljaš pušenje. Nije lako, baš nije lako. Sa svih strana te mami, i kaješ se što si ikad i probao, jer oni koji nikad nisu pušili nemaju pojma kako je dobar osećaj kad povučeš prvi dim ujutru uz kafu, i nekad imaš utisak da bi sve rizikovao za taj jedan dim. Pa, imaš ljudi koji zaista i rizikuju sve, koji se bore s rakom pluća, a traže da im švercuju cigare u bolničke sobe. Eto, toliko je teško ostaviti. Zato taj jedan dim nije vredan povratka u začarani krug.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
