Čudna stvar se dešava dok radimo na računaru ili odgovaramo na SMS-ove - podsvesno prestanemo da dišemo. Ti zastoji ne moraju dugo da traju i nismo ih ni svesni, ali poremete redovan protok kiseonika i nesvesno aktiviraju odgovor našeg organizma na stres.
„Mejl apneja je fenomen u kom ljudi nesvesno zadržavaju dah ili plitko dišu dok odgovaraju na mejlove ili poruke“, kaže Niraj Naik, vodeći svetski stručnjak za disanje i osnivač međunarodne škole za disanje SOMA Breath.
Linda Stoun, spisateljica, istraživačica i bivša izvršna direktorka u Apple-u i Microsoft-u, prvi put je pomenula mejl apneju 2008. godine, definišući je kao „privremeno odsustvo ili prestanak disanja, ili plitko disanje, dok odgovaraš na mejlove“. Nakon što se sama suočila sa zadržavanjem daha i plitkim disanjem dok je sedela i kucala za ekranom svog kompjutera, Stoun je želela odgovore. Zaronila je u literaturu, razgovarala sa doktorima i sprovela sopstvena istraživanja. Na kraju je otkrila da je mnogo onih koji imaju isti problem dok su zatrpani poslom.
„Njeno istraživanje je posmatralo obrasce disanja stotina zaposlenih dok su sedeli za računarom i otkrilo je da oko 80 procenata ljudi nesvesno zadržavaju dah ili plitko dišu dok rade“, rekao je Naik.
Dakle, ako ste ikada podigli pogled sa ekrana nakon što ste završili neki posao ili odgovorili na gomilu mejlova i shvatili da vam fali dah, niste jedini.
Zašto zadržavamo dah kada smo pod stresom ili smo fokusirani
Neuronaučna istraživanja su pokazala da kada smo izuzetno fokusirani na nešto (kao što je prolazak kroz pun inboks), mozak instinktivno „isključuje“ određene podsvesne aktivnosti – poput disanja ili mogućnosti da primetimo glad ili temperaturu – kako bi usmerio mozak na prvi zadatak.
„Ovaj fenomen zapravo nije jedinstven za mejlove ili bilo koju drugu aktivnost pri ekranu. Zadržavanje daha pri izdisaju je instinktivno i pomaže ljudima da se fokusiraju ili koncentrišu na ono što rade. Privremeno inhibiranje podsvesne moždane aktivnosti kao što je disanje omogućava mozgu da preusmeri svoje resurse na izvršavanje teškog zadatka“, kaže Naik.
Kako to utiče na naše zdravlje
Ukoliko vam se ovo dešava s vremena na vreme, a ne konstantno, ne može da vam naškodi. Ali ako vam se to dešava svakodnevno dok radite i efekti postaju hronični.
„Kada se ovaj instinkt redovno aktivira tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su čitanje ili odgovaranje na mejlove, efekti mogu postati hronični“, kaže Naik.
U svojoj istrazi, Linda Stoun je citirala nalaze dr Margaret Čezni i Dejvida Andersona, koji su bili u američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, a objasnili su fiziološke uticaje kumulativnog zadržavanja daha ili kompromitovanog disanja. Hronično zadržavanje daha vodi do neravnoteže u nivou kiseonika, ugljen-dioksida i azot oksida u telu.
U suštini, ova vrsta apneje može nas nenamerno dovesti u stanje „bori se ili beži“, aktivirajući prekidač našeg tela koji je odgovor na stres. Ako se ne kontroliše, „ova neravnoteža može doprineti bolestima povezanim sa stresom“, kaže Naik.
Kada dugo radimo gledajući u ekran, obavljamo zadatake pod velikim stresom i to sa lošim držanjem, sve to može povećati verovatnoću da ne dišemo pravilno.
„Pogrbljenost ili pognutost pri gledanju u ekran će stisnuti grudni koš, što će dovesti do plićeg disanja“, dodaje Naik.
Kako da prestanete da zadržavate dah
„Srećom, možete trenirati svoj mozak da se fokusira na zadatke bez nesvesnog inhibiranja disanja“, kaže Naik. Sve veći broj istraživanja sugeriše da aktivnosti kao što su vežbanje disanja ili meditacija mogu poboljšati kognitivne funkcije kao što su pažnja i pamćenje.
Naik objašnjava da je vežbanje nazalnog disanja koje uključuje polagani, produženi izdisaj (drugim rečima vaš izdisaj je duži od udaha), jednostavna metoda koju su nam preneli drevni jogiji za smanjenje brzine daha, smanjenje anksioznosti i smirivanje uma.
Učenje (i stvarno vežbanje) osnovnih tehnika disanja takođe može pomoći da se preokrenu efekti mejl apneje. To će vam pomoći da poboljšate svoju svest o sopstvenom dahu i navikama disanja i naučiće vas kako da lakše dišete dok ste pod stresom.
Sledeći put kada uhvatite sebe da zadržavate dah dok radite, isprobajte ovu vežbu disanja.
Sedite udobno u uspravnom položaju sa ispravljenim leđima.
Udahnite kroz nos u dijafragmu četiri sekunde, ispunjavajući pluća vazduhom. Stavite ruku na stomak kako biste bili sigurni da se podiže ispred vaših grudi.
Lagano, bez bilo kakvog prisiljavanja, potpuno izdahnite kroz usta osam sekundi.
Kada izdahnete, ponovo udahnite duboko i izdišite polako osam sekundi.
Ponovite ovo 20 do 30 puta u kontinuiranom ritmu.
Zatim duboko udahnite kroz nos.
Izdahnite tako što ćete nežno stisnuti usne kako biste dozvolili da vazduh polako izađe kao da izdišete kroz tanku slamčicu. Proverite svoje telo da biste bili sigurni da ne naprežete nijedan mišić tokom izdisaja.
Tokom izdisaja, vizualizujte talas opuštanja koji se spušta niz prednji deo vašeg tela, od temena do vrhova nožnih prstiju.
Ponavljajte ovo disanje i vizualizaciju pet do 10 minuta svakog dana. Što duže nastavite, to će vam krvni pritisak i broj otkucaja srca više padati, a dublje ćete ulaziti u stanje opuštenosti.
Još jedan važan savet? Redovno pravite pauze dok radite i ne preskačite ih! Navijte alarm da vas opomene. Pauza je jedini način da odmorite hiperfokusirani mozak, mentalno se ponovo kalibrirate i proverite svoj dah (i ostatak tela). Svi smo zauzeti, ali moramo da dišemo.
