Da li se najbolji odnosi zaista temelje na zajedničkoj netrpeljivosti prema nečemu?
Kada biste prošli kroz svoje prepiske sa prijateljicom, koliko bi u tim porukama bilo pritužbi, raznih tirada, jadikovki, izliva opšteg nezadovoljstva?
To je uradila kolumnistkinja Gardijana Ema Bedington.
Kako kaže, volela bi da je poput šteneta labradora koje širi radost, ali boji se da je zapravo mrgud.
„Moji prijatelji se isto žale na sve – i ne bismo ni bili prijatelji da nije tako – i već neko vreme se pitam da li to naše kukanje zapravo ima neku svrhu ili samo dodatno sve pogoršava.“
Nedavno je ta dilema dosegla vrhunac kada je naišla na pojam „negativno prijateljstvo“. To je odnos koji se formira na osnovu zajedničke netrpeljivosti prema nečemu ili nekome.
U tekstu iz časopisa The Atlantic autorka se pridružila onlajn grupi ljudi koji ne vole pse – okupljeni oko zajedničke odbojnosti prema balavljenju, dlakama i ponašanju vlasnika – ali je vremenom počela da oseća da je ta grupa učinila da pse još više prezire, pa čak i da ih se boji.
„Ispostavilo se da smo kao ljudi programirani da zajedničku netrpeljivost doživimo kao šansu za povezivanje. Istraživanje iz 2006. pokazalo je da ljudi u drugima vide veći potencijal za prijateljstvo kada dele negativna, a ne pozitivna mišljenja.“
„Nije da volimo da ne volimo ljude,“ rekla je Dženifer Boson, jedna od članica istraživačkog tima. „Već volimo da upoznajemo ljude koji ne vole iste ljude kao i mi.“
Postoji nešto zaista posebno u susretu sa osobom koja takođe koluta očima na ono što neki samozvani stručnjak priča u prepunoj prostoriji – to može biti jednako uzbudljivo kao ljubav na prvi pogled, kaže Ema.
„To je donekle utešno, kao i moje otkriće da nekoliko osoba sa kojima se dopisujem prkeo WhatsApp-a nisu samo prijatelji – već smo i svojevrsne kolege jer svi uglavnom radimo od kuće, pa nas to na neki način čini ‚saradnicima‘. A zar ne možemo da se složimo da su prijateljstva s posla većinski obeležena – negativnošću?“
Kako kaže, najusamljeniji i najmračniji period njene karijere bilo je kada je šest meseci delila kancelariju sa neumorno vedrim i velikodušnim čovekom koji je video dobro u apsolutno svakome.
„Budući da smo moji prijatelji i ja jedni drugima svojevrsne ‚kolege‘, ima smisla što smo jedni drugima ventil – i to je verovatno zdravo jer istraživanja pokazuju da prigovaranje i šala na poslu pomažu u zbližavanju timova.“
Ali šta ako nismo kolege – da li bi to onda nešto menjalo? Na to je već malo teže odgovoriti.
„Kada sam pokušala da na internetu istražim da li je u redu što sam stalno cinična i mračna s prijateljima, na svakom koraku sam nailazila na uporne hvalospeve o pozitivnom razmišljanju i agresivne savete da izbacim ‚loše vibracije‘ iz svog života.“
Kopajući dublje, ipak je otkrila da neki psiholozi kažu da „ekspresivno žaljenje na nešto“ – tj. izduvni ventil – može imati pozitivan efekat, dok potiskivanje i neprepoznavanje svojih emocija spada pod „iskustveno izbegavanje“, što je svakako loše jer moraš da osetiš (negativna) osećanja.
To joj ipak nije bilo dovoljno, pa je jaču potvrdu za svoje ponašanje potražila tamo gde se najbezbednije oseća – na WhatsApp-u.
„‘Da li misliš da je naše prijateljstvo negativno?‘, pitala sam svoju najbolju drugaricu. Rekla je da ne misli tako. ‚Samo vrlo jasno sagledavamo realnost.‘ Zatim smo se složile da je naše prijateljstvo, pre svega, duboko i bezuslovno podržavajuće. Kad te neko vidi i prihvati u tvom najmrzovoljnijem, samosažaljivom, iracionalno besnom ili nepravednom izdanju – i zauzvrat si ti pouzdan čuvar tuđeg ‚najgoreg ja‘ – to je dragoceno i zahvalne smo na tome. To je verovatno najpozitivnija stvar koju smo uopšte ikada napisale u tom četu.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
