Toksična pozitivnost je opsesija pozitivnim razmišljanjem, uverenje da sve treba okrenuti na dobro i lepo, čak i ona duboko tragična iskustva. A to može da bude jako opasno.
Toksična pozitivnost može da utiša negativne emocije i tugu, ali od nje se možemo osetiti pod pritiskom – da se pretvaramo da smo srećni i kada nas nešto muči.
U nekim slučajevima nametnemo je sami sebi. Na primer, sve vreme pokušavamo da izgledamo srećno, predstavljajući sve u pozitivnom svetlu. Međutim, to može da bude i zbog uticaja spolja, na primer, kada drugi onom ko tuguje kaže da krene dalje ili da traži nešto pozitivno u svom gubitku.
Decenijama se u knjigama i popularnim medijama isticalo koliko je važno razmišljati pozitivno. I zaista postoje dokazi da pozitivne misli mogu da poboljšaju mentalno zdravlje, čak i da smanje rizik od samoubilačkih ideja, kako kaže jedna studija, pišu na sajtu MedicalNewsToday.com.
Međutim, podaci ističu i da pozitivno razmišljanje ne može da bude lek za sve životne izazove.
„Jedino“ rešenje problema
A toksična pozitivnost nameće to pozitivno razmišljanje kao jedino rešenje problema, što znači da nikako ne treba misliti loše niti izražavati bol, tugu, patnju, bez obzira na ono što nam se događa. To samim tim znači da ne možemo da dobijemo podršku drugih, koja često i te kako pomogne.
A šta u praksi znači toksična pozitivnost?
Reći roditelju koji je izgubio dete da treba da bude srećan što uopšte može da dobije dete
Tvrditi nakon neke katastrofe da se sve dešava s razlogom
Podsticati nekog da se usredsredi na pozitivne aspekte razornog gubitka
Govoriti nekome da prebrodi tugu ili patnju i usredsredi se na dobre stvari u svom životu
Isticati i hvaliti one koji su uvek pozitivni ili ne otkrivaju svoje emocije, pa su „jaki“
Pozivati druge da napreduju bez obzira na nevolje sa kojima se suočavaju
Negirati tuđe brige uz frazu – može biti i gore
Zašto je toksična pozitivnost opasna
Pozitivne misli u suštini nisu loše. Međutim, osoba koja veruje da mora da bude isključivo pozitivna može da ignoriše ozbiljne probleme ili da zanemari svoje mentalno zdravlje.
Osim toga, zbog toksične pozitivnosti moguće je ignorisati stvarnu štetu. Recimo, studije su pokazale da zbog toskične pozitivnosti žrtve zlostavljanja potcene ozbiljnost situacije i ostanu u nasilnoj vezi. Optimizam, nada i opraštanje povećavaju rizik da žrtve ostanu sa zlostavljačima.
Takođe, tuga je normalna posle gubitka. A ako onaj koji tuguje stalno od drugih čuje da mora da nastavi dalje i opet bude srećan, može da pomisli da drugima nije važan njen gubitak.
I moguće je da ljudi koji osećaju pritisak da se nasmeju svakoj muci ređe traže podršku. Mogu da se zato osete izolovano, da se stide svojih osećanja i da ne potraže potrebnu pomoć.
Toksična pozitivnost može da bude opasna i za partnerske veze – ignorišemo problem, mislimo samo pozitivno, rešiće se samo, a to može da uništi komunikaciju i samo pogorša problem.
Pritom, loše emocije ne treba gušiti isključivo pozitivnim mislima jer one tada mogu da tako potisnute još ojačaju.
U redu je biti tužan
Bes je normalan odgovor na nepravdu ili loše postupanje. Tuga može da signalizira intenzitet gubitka. Emocije su šarenolike i ima ih i lepih i ružnih. A ako ignorišemo one manje lepe, ako ćutimo o njima, one neće otići.
Mnogima je potrebna pomoć da se s vremena na vreme izbore sa svojim emocijama. Nekad i ako samo izgovorite šta vas muči – mnogo pomogne.
Kako izbeći toksičnu pozitivnost
Treba prepoznati da su negativne emocije normalan i važan deo našeg iskustva.
Važno je identifikovati emocije i nazvati ih pravim imenom, a ne izbegavati ih.
Razgovarajte sa bliskim ljudima kojima verujete o osećanjima, uključujući i ona negativna.
Tražite podršku od onih koji ne osuđuju, poput pouzdanih prijatelja ili terapeuta. I podstičite bliske ljude da otvoreno govore o svojim osećanjima, ma kakva ona bila.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Kako prebroditi smrt voljene osobe
