Da li je inteligencija presudna karakteristika koja odlučuje o tome da li će neko biti ekstremno uspešan u životu? Stiv Džobs je smatrao da nije.
Ali šta je ono što vrhunske stručnjake, biznismene, inženjere, preduzetnike, naučnike, odvaja od drugih? Da li sreća, činjenica da su bili u pravom trenutku na pravom mestu, dobri kontakti, dobar pedigre, visoka emocionalna inteligencija? Ili pak neki x faktor nama običnim ljudima nerazumljiv? Ili pak ništa od svega toga?
Upravo o ovome dosta je govorio osnivač Epla Stiv Džobs, a tu tematiku je obradio i popularni govornik i edukator Skot Mauc, u svom tekstu za CNCB Make It.
Mauc je bivši viši izvršni direktor u kompaniji Procter & Gamble, gde je vodio najveće multi-milionske poslove te kompanije. Autor je knjige „Mentalno snažan lider: Izgradite navike za produktivno regulisanje vaših emocija, misli i ponašanja.”
On se u ovom tekstu priseća kako mu je svojevremeno nastavnik matematike, s kojom se mučio, rekao: „Verovatno si ili rođen sa tim, ili nisi.“
Međutim, kao stručnjak za liderstvo i mentalnu snagu, Mauc tvrdi da nastavnik nije bio u pravu i da bi se s time složio i čuveni Stiv Džobs.
„Da li ste ikada razmišljali o tome šta znači biti inteligentan?“ pitao je legendarni Džobs svoju publiku 1982. godine, kada je osvojio „Zlatnu platu” koju mu je dodelila Akademija za postignuća. „Verovatno neki od vas jesu, zar ne? Kad na primer sretnete prijatelja koji je prilično glup i svesni ste da ste pametniji od njega, ali se zapitate šta zapravo pravi tu razliku.“
Mnogo toga, rekao je, leži u sposobnosti da posmatrate stvari sa distance i da u njima uočite veze koje drugi ljudi ne mogu da vide.
„Zato ne smete da imate isti set iskustava kao svi drugi — jer ćete u tom slučaju praviti iste veze.” Ono što se vidi u pričama ljudi koji su najkreativniji, inovativni i uspešni, rekao je, jeste da su „imali raznolika iskustva na koja su mogli da se oslone kako bi pokušali da reše problem ili napadnu određeni dilemu na jedinstven način.”
To je to. Postajete mnogo pametniji kada ste dobri u pravljenju novih i interesantnih veza, što možete da uraditejedino sa širokim spektrom iskustava.
Zvuči jednostavno u teoriji. Ali u praksi, lako je zaglaviti u starim obrascima i načinima rada umesto da akumulirate nova iskustva.
Izaći iz ovih perioda stagnacije zahteva mentalnu snagu — temu koju Mauc detaljno obrađuje u svojoj knjizi „Mentalno snažan lider” — kao i disciplinu da sebi date četiri obaveze. Evo šta kaže po tom savetuje Skot Mauc:
„Preuzeću odgovornost za to što sam zapao u rutinu.”
Jedna prijateljica mi je rekla da je godinama bila nesrećna na svom poslu i želela je da počne iznova u novom gradu. Takođe je tiho okrivljavala svog partnera, pretpostavljajući da se nikada neće odseliti od svoje porodice.
Nakon što smo razgovarali, preuzela je odgovornost za obrazac u koji je zapala i razgovarala o preseljenju sa partnerom, koji je zapravo bio voljan da se prilagodi.
Ponekad zapadnemo u rutinu i gledamo sve oko sebe kao razlog zašto smo tu gde jesmo. Međutim, izlazak iz „zaglavljivanja” počinje od vas. Budite iskreni ako ste se sami stavili u „ćošak” i preuzmite odgovornost da se ponovo pokrenete.
„Prepoznaću obrazac u kojem se nalazim.”
Ova obaveza je o prepoznavanju specifičnih obrazaca u koje ste zapali i navika koje vas sputavaju. Na primer:
Stalno sebi govorite „Sačekaću.”
Izbegavate nove izazove kada se pojave.
Uvek opravdavate zašto ste zaglavljeni gde jeste.
Neprestano uveravate sebe da će „stvari da se promene.”
Želite promene, ali ne želite sami da ih napravite.
Ove obrasce prepoznajete tako što imate disciplinu da se povremeno povučete i radite na svom životu, ne samo u njemu. Pitajte se: Gde i kako se čini da sam zaglavljen? Kako sprečavam sebe da ostvarim stvari koje želim da postignem, ili život koji želim da živim?
Ako vam pomaže, razgovarajte o ovim pitanjima sa prijateljem koji vas dobro poznaje.
„Ponovo ću se posvetiti ideji da se prepustim izazovu.”
Kada ste zaglavljeni u rutini, imate tendenciju da odbijate izazove u korist ostajanja u svojoj komfornoj zoni. Nalazite se u inerciji i birate put najmanjeg otpora. Ne izazivate gotovo ništa — svoje pretpostavke, status quo, ni sebe.
Podsetite se kako uzbudljivo može da bude suočiti se sa izazovima. Počnite sa nečim malim i izvodljivim. To može biti bilo šta, kao što je pokušaj da igrate neku novu igru ili konačno počnete sa časovima španskog jezika.
Počnite da osećate uzbuđenje zbog učenja, rasta i izgradnje vašeg fonda iskustava na koja možete da se oslonite.
„Počeću da se krećem.”
Teško je promeniti kurs ako nemate destinaciju. Pitajte se: Gde želim da idem? Koji je moj novi cilj? Šta je sledeće?
Kada imate taj cilj, zabeležite ga. Istraživanja pokazuju da samo zapisivanjem svojih ciljeva, imate mnogo veću šansu da ih postignete u poređenju sa jednostavnim razmišljanjem o njima. Još veće su šanse da ćete uspeti ako to podelite sa prijateljem, a još više ako redovno delite svoj napredak.
Počnite sa jednim, malim korakom. Možda želite da izađete iz posla u kojem ste zaglavljeni i pređete u industriju u kojoj ste strastveni. Zakižite ručak sa prijateljem koji radi u toj industriji. Možda želite da prekinete ustaljenu rutinu obaveza i poslova u koje ste vi i vaš partner zapali, pa zakažite vikend avanturu na neko mesto na kojem nikada niste bili. Razumete poentu.
Čak i najmanji korak može biti osvežavajuć — pomažući vam da tako počnete da akumulirate nova iskustva i pravite nove veze. A to je zaista najbolji put do uspeha.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
