Ako postoji emocija sa kojom je teško nositi se, to je bes. Dok ostrastamo, uče nas da ispoljavanje besa znači da smo problematični ili loši. Ali bes nije isključivo mana. To je važan glasnik koji se pojavljuje kada smo povređeni ili kada nam je nanesena nepravda.
Kao psihološkinja i terapeutkinja fokusirana na emocije sa više od 20 godina iskustva, dr Džuli Fraga je videla koliko naš odnos prema besu utiče na način na koji mu pristupamo.
„Oni koji izbegavaju ovu emociju često se osećaju zaglavljeno i bespomoćno. Oni koji se sprijatelje sa svojim besom mogu da iskoriste njegovu poruku. Kada se njime mudro rukuje, bes pomaže da rešimo konflikte, donesemo dobre odluke i zauzmemo se za sebe“, kaže ona za CNBC i predstavlja pet načina na koje emocionalno inteligentni ljudi upravljaju svojim besom:
Imenuju svoj bes umesto da ga potiskuju
Većina nas povremeno potisne bes. Na primer, ako vas partner naljuti na zabavi, možda ćete prećutati sve dok ne stignete kući.
„Međutim, stalno potiskivanje besa može loše uticati na mentalno zdravlje. Povezano je sa razdražljivošću, osećajem krivice, smanjenim zadovoljstvom životom i depresijom.“
Emocionalno inteligentni ljudi ne dozvoljavaju da potiskivanje postane norma. Umesto toga imenuju svoj bes – proces poznat kao „etiketiranje afekta“. Imenujući bes, potvrđujemo da postoji, da je stvaran. Takođe, to smiruje mozak, čime se ublažavaju intenzivne emocije.
Ne iskaljuju bes, već pričaju o njemu
Uvrede, lupanje vratima, vikanje su samo neki od načina na koje se bes iskaljuje na štetan način. Emocionalno inteligentni ljudi ne oslobađaju bes tako. Oni ga koriste kao alat, ne kao oružje.
„Bes je tu da nas zaštiti, zato se i javlja kada nas neko ne poštuje, izda naše poverenje ili pređe granicu. Razumno upravljanje besom znači izražavanje rečima, a ne postupcima. Ipak, strah od toga da ćemo biti odbačeni, pogrešno shvaćeni ili okrivljeni može otežati izražavanje. Ako je bes bio zabranjen dok ste odrastali ili je prikazivan na zastrašujuće načine, ćutanje može delovati sigurnije od progovaranja“, kaže dr Fraga i predlaže dva načina da započnete razgovor:
• „Volela bih da razgovaramo o nečemu što me uznemirilo…“
• „Teško mi je da ovo kažem jer mi je stalo do tebe. Osetila sam bes kada…“
Preuzimaju odgovornost za svoj bes
Oni koji prepoznaju svoj bes ne svaljuju krivicu na druge. Umesto toga preuzimaju odgovornost. Postavite sebi dva pitanja:
• „Šta je van moje kontrole?“
• „Šta je u okviru moje kontrole?“
„Ne možete naterati nekoga da se izvini niti ga prisiliti da se promeni. Ako trošite energiju na izgubljene slučajeve, samo ćete pogoršati frustraciju i negativna osećanja.“
Ali zato u vašoj moći jeste način na koji upravljate svojim besom. Čak i mali koraci prave razliku. Nekoliko dubokih udaha može da smiri. Razgovor ili poruka prijatelju pomažu da izduvate frustraciju. Šetnja u prirodi snižava nivo kortizola i ublažava stres.
„Kad se fokusirate na ono što možete da učinite, osećate se snažnije i samouverenije.“
Pretvaraju bes u aktivizam
Kroz istoriju bes je bio i pokretač društvenih promena i pomoći onima kojima je potrebna. Drugim rečima, bes može da podstakne aktivizam, volontiranje i zalaganje za zajednicu.
„Dozvolite svom besu da vas inspiriše tako što ćete pronaći način da pomognete svojoj zajednici. Ako vas, recimo, ljuti ekonomska nepravda, bacanje hrane ili problemi u javnom zdravstvu, razmislite o volontiranju u organizaciji koja promoviše stavove koje podržavate ili se priključite azilu za životinje. Ako nemate vremena, čak i mala donacija nekoj dobroj stvari ima smisla.“
Pozitivne akcije daju smisao vašem besu. Uključivanje u zajednicu pokazuje empatiju, što može da poboljša raspoloženje. A vreme provedeno s ljudima sličnih vrednosti podseća vas da niste sami.
Prepoznaju da je bes mudar učitelj
Pošto bes često deluje loše, lako ga je označiti kao negativnu emociju. Možda pomislite da vas osećaj besa čini lošom osobom. A to uverenje može vas sprečiti da istražite i razumete šta vam emocija zaista poručuje.
„Emocionalno inteligentni ljudi znaju da bes nije kritičar – već učitelj. Koriste alate poput samorefleksije da prodube odnos s njim“, kaže dr Fraga i napominje da postavite sebi sledeća pitanja:
• „Šta moj bes pokušava da mi kaže?“ Možda vam signalizira da nešto mora da se promeni ili da neki odnos više ne funkcioniše.
• „Da li je moj bes povezan s ranama iz prošlosti?“ Na primer, ako ste bili loše tretirani kao dete, možda ste danas posebno osetljivi na odbacivanje.
Kada dešifrujete poruku svog besa, možete da se zauzmete za sebe i donesete odluke koje vam koriste.
„Možda ćete prekinuti toksično prijateljstvo, dati otkaz na lošem poslu ili početi terapiju kako biste zalečili stare rane. Bes nije neprijatelj. Kada s njim postupamo saosećajno, postaje gorivo za lični rast i pomaže nam da procvetamo.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
