Udvostručujemo napore, verujući da će sledeće unapređenje, sledeća prekretnica ili sledeće priznanje konačno ispuniti prazninu. A to se retko desi.
Džordan Grumet je medicinski direktor u hospisu čiji rad povezuje medicinu i finansije, a autor je i dve knjige. Tokom većeg dela svoje karijere kao internista i specijalista za hospis negu, bavio se lečenjem bola. Vremenom je ovo polje postalo sofisticiranije, ali Grumet kaže da je jedna stvar ostala nepromenjena – opijatni lekovi izuzetno efikasni za akutni bol. Ti lekovi su razorno štetni kada se koriste za hronični muskuloskeletni bol. Umesto da donesu olakšanje, često produbljuju patnju i uništavaju živote.
„Došao sam do uverenja da je naša kultura zavisna od drugačije vrste ‘droge’, one koja je daleko manje destruktivna za telo od fentanila, ali ipak stvara više patnje nego što donosi olakšanja: od dostignuća. Šteta se možda ne vidi u hitnim službama, ali taj bol je stvaran. Traka beskrajnog stremljenja ostavlja mnoge ljude anksioznim, nemirnim i nezadovoljnim.
Na prvi pogled, poređenje može delovati dramatično. Ali ako se pažljivo pogleda kako funkcioniše zavisnost, paralele je teško ne primetiti“, kaže Grumet.
Zavisnost
Zavisnost se definiše kao hronični, recidivirajući poremećaj koji se odlikuje kompulsivnim traženjem i korišćenjem supstance uprkos štetnim posledicama. Većina ljudi zavisnih od fentanila zna da je njihova upotreba destruktivna – ali ne mogu da prestanu.
Zavisnost od uspeha prati sličan obrazac. Dostizanje ciljeva može delovati euforično, ali taj osećaj je kratkotrajan. Psiholog Tal Ben-Šahar skovao je izraz „zabluda dolaska“ da bi opisao pogrešno uverenje da će sreća trajati jednom kada se cilj ostvari. U stvarnosti, efekat brzo iščezava, zahvaljujući hedonističkoj adaptaciji. Ono što ostaje jeste uporno nezadovoljstvo, kompulsija da se juri sledeći cilj i sveprisutni osećaj neispunjenosti.
Udvostručujemo napore, verujući da će sledeće unapređenje, sledeća prekretnica ili sledeće priznanje konačno ispuniti prazninu. Retko kada se to i desi.
Tolerancija
Tolerancija se razvija kada telu trebaju sve veće doze supstance da bi proizvelo isti efekat. Ona pokreće ciklus sve većeg korišćenja droga i sve gorih posledica.
Slično doživljavamo u potrazi za uspehom. Prvo unapređenje deluje kao trijumf. Ali ubrzo, to više nije dovoljno. Sledeća prečka na lestvici zove, a pravila igre se menjaju: ono što vas je dovelo ovde, neće vas odvesti dalje.
To se dešava i s novcem. Istraživanja stalno pokazuju da kada se ljudima svih nivoa prihoda postavi pitanje koliko novca je „dovoljno“, odgovor je otprilike duplo više od onoga što trenutno imaju. Bez obzira odakle krenete, ciljna linija se stalno pomera.
Apstinencija
johnny-africa
Simptomi apstinencije – znojenje, drhtavica, anksioznost, nesanica – javljaju se kada telo ostane uskraćeno za supstancu od koje je postalo zavisno.
Apstinencija od postignuća možda vas neće odvesti na odeljenje intenzivne nege, ali su njeni efekti poznati. Pomislite na radoholičara na odmoru, nesposobnog da se opusti, opsesivno proveravajući mejl. Ili možda ste to i sami doživeli – nemir, nelagodnost, osećaj da bi trebalo da „radite više“. Odsustvo stremljenja može delovati nepodnošljivo, čak i kada je telo sigurno i kalendar prazan.
Zašto nas postignuća privlače
Na prvi pogled, uspeh izgleda kao rešenje. Kao što se analgetici prepisuju da bi se ublažila patnja, tako i postignuća obećavaju da će umiriti dublju bol – uverenje da nismo dovoljni. Ako samo ostvarim još ovu jednu stvar, mislimo, konačno ću vredeti.
Ali olakšanje ne traje. Umesto toga, ciklus učvršćuje upravo onaj bol za koji obećava da će ga izlečiti. Kao i svaka zavisnost, postignuća na kraju stvaraju više patnje nego što je umanjuju.
Prekidanje ciklusa
Ako je zavisnost od uspeha stvarna, kako možemo da oslabimo njen stisak?
Potražite uzroke u korenu: U medicini, hronični bol zahteva pažljivu dijagnozu. Da li je muskuloskeletni, neurološki ili čak psihološki? Tek tada se može prilagoditi terapija. Isto važi i za postignuća. Zašto osećamo da nismo dovoljni? Gde je taj osećaj nedostatka vrednosti počeo? Za mnoge je potrebno lečenje, introspektivno razmišljanje i iskreno samopreispitivanje. Tek kada razumemo ranu, možemo prestati da posežemo za površnim rešenjima.
Pomak od ciljeva ka procesu: Deo onoga što uspehe čini zavisničkim jeste dopaminski nalet koji dolazi s dostizanjem cilja. Kao i euforija droga, efekat je kratkotrajan. Zatim ostajemo željni sledeće „doze“. Nasuprot tome, aktivnosti usmerene na proces – prakse kojima se vraćamo radi njih samih – stvaraju sporije, stabilnije i dugotrajnije obrasce neurohemijske nagrade. Pomislite na slikanje, baštovanstvo ili trčanje, ne zbog nagrade, već zbog samog ritma pokreta. Takve aktivnosti su manje opijajuće, ali daleko održivije.
Praktikujte „dovoljnost“: Najradikalniji korak je i najteži za život – prepoznajte da ste već uspeli. Ne fali vam još jedno dostignuće da biste bili celoviti. Čak i da nikada ne dostignete nijedan novi cilj, vaš život bi i dalje imao smisla i vrednost. „Dovoljnost“ nije samozadovoljstvo. Ona je osnova koja omogućava da rast nastaje prirodno, a ne iz očajanja.
Stavljanje postignuća na pravo mesto
Da budemo jasni, poređenje zavisnosti od postignuća sa opioidnom krizom ne znači da nose istu težinu. Opiati uništavaju tela i živote u razmerama koje su katastrofalne. Ali metafora je važna, jer oba fenomena osvetljavaju kako ljudi mogu da se zarobe u potrazi za olakšanjem na načine koji na kraju produbljuju patnju.
Postignuća, kao i analgetici, nisu inherentno loša. Ona imaju svoje mesto. Ali kada postanu glavni način na koji pokušavamo da umirimo svoju bol ili da dokažemo sopstvenu vrednost, zarobljavaju nas u ciklusu tolerancije, apstinencije i kompulsije.
Izlaz nije u tome da potpuno prestanemo da težimo ciljevima, već da preoblikujemo naš odnos prema postignućima – tako što ćemo se suočiti s korenima našeg osećaja nedostatka vrednosti, okrenuti se procesu i utemeljiti sebe u radikalnoj ideji da smo već dovoljni.
Borba će biti teška, ali nagrada je duboka – život koji nije samo ostvaren, već i istinski proživljen.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
