Kupanje u šumi, ili shinrin-yoku na izvornom japanskom, predstavlja praksu svesnog boravka u prirodi. Ova decenijama stara metoda zasniva se na istraživanjima koja pokazuju da vreme provedeno u prirodi može smanjiti nivo stresa i poboljšati koncentraciju.
U poslednje vreme, kupanje u šumi postaje sve popularnije, delom zahvaljujući društvenim mrežama, gde ljudi dele svoja iskustva iz šuma i zelenih oaza, upijajući sve što one nude. Na TikToku je objavljeno više od 45.000 video-snimaka sa oznakom #forestbathing, a korisnici tvrde da im je ova praksa poboljšala mentalno zdravlje.
„To je usporavanje. To je povezivanje s prirodom svim čulima. To je jednostavno boravak u prirodnom okruženju i prisutnost u trenutku“, objašnjava Mark Elison, sertifikovani vodič za šumsku terapiju i konsultant za staze, osnivač Pinnacle Forest Therapy.
Ključne stvari su da pronađete mesto gde možete da provedete neko vreme bez prekidanja, i da zatim primećujete stvari oko sebe. Kupanje u šumi može se raditi samostalno ili uz vodiča, poput Elisona. On je pomogao u osnivanju prve sertifikovane staze za šumsku terapiju u Severnoj Karolini, u Pinnacle Parku. Tamo vodi ljude duž staze i podstiče ih da primećuju ono što čuju, vide, mirišu i osećaju tokom šetnje.
Ove šumske seanse obično traju oko sat i po, uz minimalan razgovor, kako bi se ostavilo prostora za introspektivne trenutke i meditaciju. Elison kaže da iskustvo ponekad može biti emotivno – neki ljudi zaplaču tokom šetnje.
„To je snažan kontrast u odnosu na način na koji obično provodimo dane, u okruženjima koja su puna distrakcija i stresa„, objašnjava on za CNBC Make It.
„Neki ljudi traže ovakvo iskustvo kako bi se nosili sa tugom. Vodio sam više pojedinaca i porodica koji su želeli baš ovakvu šetnju kako bi se setili nekoga ko je preminuo, a bio je duboko povezan s prirodom.“
Kako „kupanje u šumi“ pomaže mentalnom zdravlju
Boravak u prirodi može značajno da utiče na naše raspoloženje, ističe Elison.
„Jedna od ključnih stvari kod kupanja u šumi i načina na koji podržava mentalno zdravlje jeste što, kroz korišćenje svih čula, pomaže da se zaista umirimo. Uvek negde žurimo i stalno smo povezani s tehnologijom u našim domovima, a ovo je prilika da se od toga isključimo“, kaže on.
Elison savetuje da tokom ovih šetnji isključite telefon ili ga stavite na tiho, kako biste izbegli iskušenje da fotografišete ili proveravate mreže.
„Potpuno se prepustite onome što priroda nudi“, dodaje.
On objašnjava da kupanje u šumi može da poboljša i sposobnost koncentracije. To se uklapa u tzv. „teoriju obnove pažnje“, koju su razvili Stiven i Rejčel Kaplan sa Univerziteta u Mičigenu. Teorija sugeriše da vreme provedeno u prirodi pomaže „mišićima pažnje“ da se opuste, pa kasnije funkcionišu bolje.
Počnite u malim dozama
Da biste osetili dobrobiti kupanja u šumi, ne morate ići na stazu ako vam to ne prija. Elison naglašava da se praksa može raditi i u sopstvenom dvorištu ili lokalnom parku, a društvo prijatelja može iskustvo učiniti prijatnijim.
Takođe, šetnja ne mora trajati 90 minuta da bi bila korisna.
„Možete jednostavno sesti pored drveta u dvorištu i provesti 15 minuta. Ako vam to prija, produžavajte vreme postepeno. Počnite malim koracima i možda vodite dnevnik u koji ćete zapisivati šta ste doživeli i primetili dok ste bili napolju.“, savetuje on.
Za one koji nemaju pristup zelenim površinama, Elison preporučuje da se okruže prirodom kod kuće: nabavite biljke, okačite fotografije prelepih pejzaža ili ih postavite kao pozadinu na ekranu, i slušajte zvuke iz prirode poput talasa mora ili ptica.
U krajnjem slučaju, vratite se na ovaj tekst i dugo gledajte fotografije u njemu. Prijaće vam, obećavamo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
