Kad je vreme da zastanemo i konačno pomognemo sebi da ne bismo sasvim sagoreli?
Burn out je otprilike splet svega onoga što bismo hteli i voleli da uradimo, a vremena nikad dosta. I šta je onda važno učiniti za sebe da bi se olakšanje vratilo u naš svet? O svom iskustvu je za CNBC govorila Džudit Džozef, psihijtarica poznata po tome što deli savete koji su zasnovani na njenom profesionalnom iskustvu i istraživanjima.
„Nikad nisam mislila da ću završiti na terapiji. Ali provela sam tri godine viđajući se sa terapeutom koji je naplaćivao 450 dolara po sesiji – i nisam stvarno iskoristila njegovu pomoć sve do poslednjih nekoliko meseci.“
U početku je bila skeptična.
„Ovo je gubljenje vremena, rekla sam sebi. Ali pogrešila sam. Ono što je moj terapeut video, a ja nisam mogla, jeste da sam potpuno sagorela. Zadala sam sebi ludački raspored obaveza, a da toga nisam ni bila svesna.“
Na poslednjoj godini medicine ona je provela mesec dana vodeći traumatološke klinike u Južnoj Africi. Onda je odlučila da ide na psihijatriju.
„Posle prve godine počela sam da istražujem kulturnu kompetenciju, što je značilo putovanje širom sveta da bih razumela kako različite kulture pristupaju mentalnom zdravlju. Putovala sam u 30 različitih zemalja. Bilo mi je normalno da radim tako naporno da nisam ni znala da rizikujem svoje zdravlje u svemu tome.“
Zaista se zapitajte – da li činim sebe nesrećnom
Posle otprilike pet sesija njen terapeut ju je pogledao u oči i rekao: „Ne bi trebalo da koristimo termin ‚mazohizam‘ u terapiji, ali to se odnosi na vas i vi morate nešto da uradite u vezi s tim“.
Bio je to savet koji je promenio njen život, i to ne samo privatno već i u načinu na koji je pristupila svom poslu kao psihijatrica.
„Reč ‚mazohizam‘ mojim pacijentima zvuči neprijatno. Odmah pomisle seksualne igrice. Mazohizam, kako je definisano u priručniku iz 1980. godine, jeste poremećaj ličnosti koji karakteriše obrazac ponašanja koji podrazumeva samoporažavanje.“
Ali kasnije ta definicija se gotovo nigde nije mogla naći jer su se stručnjaci plašili da bi se to moglo shvatiti kao okrivljavanje žrtava, sugerišući da ljudi „biraju“ maltretiranje i „podstiču“ povrede i poniženje.
„Ne koristim taj termin da okrivim žrtvu. Koristim ga da vam pomognem da identifikujete i na kraju otpustite obrasce kojima sabotirate sebe. Ali da biste preuzeli kontrolu nad svojim životom i pronašli sreću, prvo morate da razumete kako se sve mazohizam javlja.“
Mazohizam u vezi
Mazohizam se može ispoljiti tako što žrtvujete sebe zarad saradnika, prijatelja ili partnera.
„Ako stalno gledate kako da udovoljite drugima, privući ćete one koji vas iskorišćavaju, i u prijateljstvima, vezama, pa i u porodici. Recimo, preuzimate sve kućne obaveze ili je gajenje dece samo na vama, ne i na partneru.“
Mazohizam u karijeri
Ovaj nivo mazohizma može se videti kroz težnju ka napredovanjem ili priznanjima za koje mislimo da će nam doneti sreću.
„To možete videti u bilo kojoj oblasti gde su zaposleni pretrpani poslom i potcenjeni, a i dalje misle da ne rade dovoljno. Recimo, novinar koji izveštava iz ratom razorenih zemalja, rizikujući svoj život da bi preneo istinu svetu, ili početnik u nekoj finansijskoj firmi koji radi od jutra do sutra i žrtvuje društveni život samo da bi jednog dana možda napredovao.“
Kako prekinuti začarani krug
Dobra vest je da mazohizam nije zacrtan – to je izbor i uvek možete izabrati drugačije kada prepoznate obrasce koji vas sputavaju.
Slušajte svoje telo
„Možda ćete primetiti da vam srce kuca malo brže jer ste ceo dan pili kafu da biste postigli sve na poslu. Kažem svojim prijateljima da, ako su mi nokti ispucali i lomljivi, to je siguran znak da sam sagorela i da moram da usporim da bih se pobrinula za sebe.“
Slušajte svoje prijatelje
Ponekad zbog toga što se mi žrtvujemo, to se oslikava na bliske ljude oko nas.
„Zato ja slušam svoj tim, prijatelje, pa čak i ćerku. Ako mi kažu da je vremenski okvir za neki projekat preambiciozan ili ja celu noć buljim u mejlove umesto da obratim pažnju na njih, ne odbacujem to što mi kažu. Shvatim to ozbiljno i menjam svoje ponašanje.“
Slušajte svoje srce
Napravite pauzu pre nego što prihvatite ili odbijete neki zadatak i zapitajte se da li zaista želite da to uradite.
„Vrlo često u nama postoji mali glas koji shvata da smo sazgoreli da bismo radili ceo vikend ili da ne želimo da operemo partnerov veš danas. Ta usluga zbog koje se žrtvujete i učinite i nemoguće da biste je izveli može da prođe neprimećeno i na kraju zbog toga nećete više vredeti. A već svakako dovoljno vredite – i da ne uradite ništa dodatno.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
