„Harizmatična aura“ narcisa - od upadljive odeće, preko samouverenog ponašanja, zavodljivih pogleda, pa do smisla za humor - često ostavlja snažan prvi utisak.
Izgleda da su ljudi prilično vešti u prepoznavanju narcizma kod drugih, čak i na osnovu minimalnih informacija. To postavlja zanimljivo pitanje: zašto su narcisi, koje karakterišu ekstremno visoki nivoi egzibicionizma, arogancije, osećaja nadmoćnosti, sujetnosti, osećaja da im sve pripada, manipulativnosti i stalne potrebe za potvrdom od strane drugih – toliko privlačni?
Kanadski istraživači Miranda Džakomini i Kristijan Džordan pretpostavili su da se možda iza narcisoidnog ponašanja krije više nego što se čini. Da bi dublje ispitali privlačnost narcisa, proučavali su da li narcisi ostavljaju pozitivan prvi utisak zato što ljudi mešaju narcizam sa visokim samopouzdanjem. Iako mnogi misle da narcisi imaju izuzetno visoko samopouzdanje, veza između narcizma i samopouzdanja je zapravo prilično slaba, a ta dva pojma imaju različite razvojne puteve i posledice.
Ljudi sa zdravim samopouzdanjem veruju da su vredni i sposobni i teže bliskim i smislenim odnosima s drugima, ali se ne smatraju nužno boljima od drugih. Nasuprot tome, narcisi misle da su superiorniji od drugih, ali sebe ne vide nužno kao vredne osobe. Zapravo, pošto često nemaju stabilan unutrašnji osećaj sigurnosti u sebe, njihovo samopouzdanje je skoro u potpunosti zasnovano na odobravanju okoline. Da li je moguće da ljudi ta dva stanja mešaju?
To je upravo ono što su istraživači otkrili. Ljudi koji su imali visoke rezultate i na skali narcizma i samopouzdanja bili su percipirani kao da imaju više samopouzdanja nego oni koji su imali visoko samopouzdanje, ali niže nivoe narcizma. Čak su analizirali profile za upoznavanje i otkrili da su heteroseksualne učesnice pokazale veće interesovanje za muškarce koji su delovali narcisoidnije na osnovu svojih Tinder fotografija, a taj efekat bio je objašnjen percepcijom visokog samopouzdanja, a ne narcizma. Ovi rezultati sugerišu da percepcija narcizma biva „zasenjena“ pozitivnim utiskom o samopouzdanju kada se procenjuje dopadljivost.
Ali evo ključa: percepcija narcizma sama po sebi bila je povezana sa manjom dopadljivošću. U stvari, obrazac veće dopadljivosti narcisa potpuno se preokrenuo kada su posmatrači bili izričito obavešteni da su te osobe imale visok rezultat na skali narcizma. U tim slučajevima, ljudi su više preferirali one sa visokim samopouzdanjem, ali niskim narcizmom.
Zašto ljudi narcise percipiraju kao da imaju naročito visoko samopouzdanje
Zašto toliko ljudi meša narcizam sa samopouzdanjem? Istraživači su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja.
Jedna mogućnost je da ljudi nesvesno veruju da narcisi imaju izuzetno visoko samopouzdanje, pa prisustvo narcizma tumače kao znak visokog samopouzdanja. Međutim, ova opcija je manje verovatna jer je percepcija narcizma negativno povezana sa dopadljivošću.
Verovatnije objašnjenje jeste da su narcisi majstori manipulacije signalima koji ukazuju na samopouzdanje. Samopouzdanje je društveno cenjena osobina, a druge studije su takođe pokazale da su ljudi pozitivnije ocenjeni kada se smatra da imaju visoko samopouzdanje. Verovatno je da narcisi to znaju i strateški se predstavljaju tako da ostavljaju utisak da imaju visoko samopouzdanje.
Takođe postoji verovatna interakcija između posmatrača i narcisa. Za tango je potrebno dvoje. Pošto narcisi češće bivaju popularn, ljudi žele da budu u njihovom društvu kako bi i sami stekli status. Na kraju krajeva, svi imamo narcističke potrebe, a narcisi su vrlo vešti u privlačenju ranjivih osoba koje pate od manjka samopouzdanja.
S druge strane, neki ljudi možda nisu ranjivi, već imaju svoju jaku želju za statusom i moći, i vide narcisa kao sredstvo da ostvare sopstvene ciljeve. Bilo bi zanimljivo da buduće studije ispitaju i nivo narcizma kod samih posmatrača.
Narcisi žive u „zoni početka“
Iako su narcisi na prvi pogled vrlo privlačni, ta privlačnost često brzo opadne kada ljudi počnu da primećuju njihove manje poželjne osobine i površnu prirodu odnosa. Narcisi žive u tzv. „zoni početka“ – situacijama sa nepoznatim ljudima, ranim fazama odnosa i kratkoročnim kontekstima. U toj zoni ostavljaju najbolji utisak jer su motivisani da impresioniraju.
Nasuprot tome, narcisi često izgore u „zoni trajanja“ – odnosima koji traju, sa poznatim ljudima i dugoročnim posledicama. Vremenom počinju da ispoljavaju ponašanja koja se negativno ocenjuju, kao što su arogancija i agresija. Narcisi se ciklično vraćaju u „zonu početka“ jer su zavisni od pozitivne socijalne povratne informacije i emocionalnog uzbuđenja koje ta zona donosi. Zbog toga su često popularni, lako stiču nove prijatelje i društveni status, ali teško održavaju duboke i smislenije odnose.
Najvredniji partner na prvi dejt ne dolazi u upadljivoj odeći
Ovo ima očigledne implikacije za izlaske i politiku. Kada je reč o dejtingu, najvredniji partneri često neće doći u upadljivoj odeći sa savršenim osmehom. Naprotiv, ljudi sa zdravim samopouzdanjem nemaju potrebu da odmah ističu svoje najbolje osobine jer veruju da će se one vremenom same pokazati (imaju stabilan osećaj lične vrednosti). Možda svi treba da damo više šanse onima koji su povučeniji ili tiho samouvereni, umesto da to tumačimo kao nedostatak samopouzdanja.
Kada je reč o politici, budući da mnogi birači glasaju prema svojoj percepciji nečijeg samopouzdanja, važno je tačno razlikovati narcizam od samopouzdanja – naročito u eri kada aktuelni političari inspirišu narcisoidne zabavljače da i sami postanu političari.
Na kraju, postoje i implikacije za same narcise. Treba imati saosećanja za sve oblike ljudske različitosti, i treba imati na umu da narcisi često nanose mnogo nepotrebnog bola i sebi i drugima. Umesto što troše vreme pokušavajući da manipulišu tuđom percepcijom, bilo bi korisnije da razvijaju autentičan osećaj lične vrednosti i istinsku kompetenciju.
Iako često ne razmišljamo o narcisima kao o osobama koje pate, i lako ih ismevamo, treba imati na umu da biti narcisoidan znači biti čovek. Svi se tokom života pomeramo na tom spektru. Kada grandioznost postane prevelika, to može voditi ka velikoj ranjivosti, strahu, anksioznosti, pa čak i depresiji. Zato je precizno razlikovanje narcizma od zdravog samopouzdanja veoma važno – ne samo za one koji imaju mrvicu narcizma u sebi, već i za one koji su zavisni od potvrde.
Napomena: Jedno od većih ograničenja ovih studija jeste to što su uglavnom sprovođene na studentima. Jasno je da postoji jak efekat starosti – ljudi s godinama najverovatnije postaju precizniji u razlikovanju narcizma i samopouzdanja, i sve manje ih privlači narcisoidna samouverenost čak i prilikom prvog susreta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
