Upuštanje u nove aktivnosti pomaže stvaranju novih neurona, ali znate li šta je Exomind koji redovno koriste Serena Vilijams i Gvinet Paltrou?
Savladati japanski iz čistog zadovoljstva učenja nečeg novog (bez radnog cilja). Rešavati ukrštene reči prvi put u životu sa 30 godina. Uzeti časove klavira. Posetiti muzej. Naučiti vez sitnim bodom. Pohađati kurs keramike. Svaka aktivnost koja stavlja naš um na probu – osim onih na koje smo primorani zbog poslovnih obaveza – dodaje godine zdravlju mozga.
lan-gao
Iako može delovati kao legenda, upuštanje u nove aktivnosti pomaže stvaranju novih neurona (čak i onih za koje ste mislili da ste ih izgubili u mladosti zbog raznih preterivanja). Ovo je jedna od tvrdnji na kojoj stručnjaci za neuronauke insistiraju u svakom svom predavanju.
Regeneracija mozga
Na primer, u novoj knjizi Beatriz Larree „The Atomic Brain“, naučnica naglašava da se mozak može sam regenerisati i da podsticajno okruženje pogoduje neurogenezi, odnosno stvaranju novih neurona. Ona se, zapravo, poziva na izveštaje objavljene u časopisu The Lancet koji potvrđuju da postavljanje novih izazova sopstvenom mozgu predstavlja svojevrsno osiguranje života za kognitivnu rezervu, nalik penzionom planu.
courtney-cook
Što je tokom godina kognitivna stimulacija veća – zahvaljujući obrazovanju i složenosti radnog okruženja – to je rizik od demencije manji. (Larrea daje i jedan podatak: odlazak u penziju može ubrzati kognitivno propadanje za 40% upravo zbog neaktivnosti koju može doneti sa sobom).
Zbog toga stručnjaci govore o radoznalosti da učimo nove stvari kao o navici koju treba negovati da bi se podstakla proizvodnja neurona, jer predstavljaju izazov za mozak.
Bez sumnje, radoznali umovi na duže staze ostaju zdraviji. Doktorka Amaya Manrike, iz odeljenja za preciznu medicinu u The Beauty Concept, potvrđuje da upravo ta kognitivna stimulacija – učešće u aktivnostima koje izazivaju mozak učenjem nečeg novog – jača neuronske veze.
„Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se prilagođava, menja i reorganizuje tokom života. Naši neuroni mogu da stvaraju nove veze, da ojačavaju one postojeće ili čak da prave alternativne puteve. To je prirodan proces koji se dešava, na primer, kada učimo nešto novo. Da pojednostavimo: naš mozak je pun puteva, to su neuronske konekcije, i što češće koristimo jedan put, to ga više ojačavamo i činimo bržim. Ali ako prestanemo da ga koristimo, on može nestati, dok istovremeno nastaju ili se podstiču novi putevi koji vode do istog cilja“, objašnjava ona. Zbog toga započinjanje bilo koje aktivnosti iznova, sa radoznalošću deteta, može pomoći u pronalaženju novih puteva i alternativa.
Više koncentracije i manje stresa
anthony-tran
Setite se svih onih trenutaka kada ste započeli novi hobi ili zadatak na poslu. Prvi pokušaji deluju motivišuće i uvode nas u stanje koncentracije u kojem vreme leti. Nema ometanja, nema notifikacija na telefonu koje mogu da nas izvuku iz tog osećaja u kojem sve teče. Kada se to dogodi, govorimo o takozvanom „stanju toka“.
Kako objašnjavaju osnivačice Coach-a, Lejla Salamat de Blinjères i Laura G. Ortiz de Zarate: „Kada potpuno uronimo u aktivnost koja nam zaista prija, dovoljno zahtevnu da nas ne zamori, a ne previše tešku da nas ne frustrira, ulazimo u stanje toka. To se dešava sa zadacima koji nam brišu osećaj vremena, izazivaju kreativnu napetost i donose visoku produktivnost.“
U tim trenucima stres nestaje, jer motivacija, uživanje i koncentracija koje učenje nečeg novog (ali ne i frustrirajućeg) traži, dolaze i od toga što mozak proizvodi dopamin – hormon zadovoljstva povezan sa užitkom, motivacijom i nagradom.
Exomind – alternativa za rad mozga
Podrška funkcijama mozga kroz stimulativno okruženje i izazov učenja nečeg novog – uz san, kontrolu stresa i uravnoteženu ishranu – može se upotpuniti i specifičnim protokolima.
Drugim rečima – iako su dobre navike ključne, danas postoji tretman transkranijalne magnetne stimulacije koji omogućava delovanje na određene delove mozga uključene u emocionalnu regulaciju, kognitivne funkcije i samokontrolu. Naziva se Exomind i redovno ga koriste Serena Vilijams i Gvinet Paltrou.
Reč je o sesijama od 25 minuta koje se sprovode pomoću prenosivog uređaja postavljenog na određeno mesto na glavi, a koristi magnetne impulse da aktivira neurone i podstakne ih da bolje međusobno komuniciraju. Tokom tretmana oseća se opuštanje i čuje diskretan, konstantan zvuk zbog tehnologije magnetnih impulsa.
„Ova tehnologija nam pomaže da izaberemo određeni tip puta koji omogućava poboljšanje moždanih funkcija, povećanje kognitivnih performansi, unapređenje raspoloženja, davanje energije, ublažavanje simptoma poremećaja poput depresije i anksioznosti i, generalno, donošenje boljih životnih odluka“, objašnjava dr Manrike.
Naravno, čak i ako se neko odluči za ovu opciju (preporučuje se više sesija), ne treba zanemariti jednostavnu, ali ključnu naviku – održavanje mozga aktivnim kroz nova iskustva. Posebno kada je cilj sačuvati mozak zdravim, dugovečnim i oslobođenim stresa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
