U proteklih godinu i po dana uvideli smo sav komfor kupovine iz fotelje, plaćanja računa onlajn i svega ostalog što se može obaviti u par klikova, bez čekanja na šalterima. Nažalost, u isto vreme drastično se povećao i broj sajber napada, što znači da nas ponekad samo jedan nepromišljeni klik deli od toga da postanemo žrtve prevaranata.
Budući da velike kompanije i institucije uglavnom imaju jaku sajber zaštitu, hakeri se sve više okreću korisnicima kao najslabijoj karici. Pritom primenjuju metode socijalnog inženjeringa kako bi nas naveli da sami otkrijemo podatke ili da otvaranjem nekog dokumenta preuzmemo virus. Da bi prevara bila uverljivija, često zloupotrebljavaju poznate brendove, kompanije i institucije. Ova vrsta prevare spada u tzv. fišing (phishing) napade, a navešćemo vam samo neke od psiholoških taktika koje se koriste da bi se ljudi „upecali“.
U poslednje vreme popularan vid krađe podataka predstavljaju lažne nagradne igre. U više navrata je kružila lažna nagradna igra poznatog brenda sportske opreme koji je povodom rođendana navodno poklanjao patike, a uslov je bio da se ostave podaci. Zbog toga je preporuka da uvek proverite na sajtu brenda i profilima na društvenim mrežama da li oni stvarno stoje iza određene promocije.
Verovatno ste primetili da su sve učestalija upozorenja banaka korisnicima da nikako ne odgovaraju na imejlove u kojima se traži da pošalju lične podatke, jer ih nije poslala banka, već hakeri. Zato otvorite četvore oči kada dobijete imejl ili SMS sa zahtevom da pošaljete korisničko ime, lozinku, broj računa u banci, CCV broj i slično. Poseban alarm treba da se upali ako traže da to učinite odmah da ne biste ostali bez pristupa računu. Razmislite, da li bi ijedna banka na taj način pretila?!
U opticaju su i razni vizuelno-kognitivni trikovi koji služe da zavaraju ljude, a jedan od najčešćih je duplikat dobro poznatog sajta. Naime, hakeri mame ljude vizuelno sličnim sajtovima koji su dizajnirani tako da liče na zvaničnu stranicu neke kompanije ili državne institucije kako bi ostavili podatke.
O ovim i drugim rizicima možete se edukovati na platformi Kutak za bezbedan net koju je kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane. Ukoliko već niste, posetite ovu platformu i saznajte više o fišingu, fizičkoj i virtuelnoj zaštiti kao i bezbednosti podataka. Imaćete priliku i da testirate svoje znanje i osvojite vredne nagrade u kvizu koji kreće danas, 30.11, na internacionalni dan Bezbednosti na internetu.
***
Bonus video: Bakšiš – Ko je škrt, a ko lak na napojnici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
