Empatija je temelj svakog odnosa. Bez nje, brak, porodica i prijateljstva postaju nepodnošljiva borba. Narcis vidi svet samo iz svoje perspektive i ne može da se poveže sa bolom, srećom ili tugom drugih ljudi.
Brakovi su izazovni, a kada dođu do tačke pucanja, mnogi parovi odlučuju da potraže pomoć stručnjaka kako bi pokušali da spasu odnos. Međutim, šta se dešava kada terapeut prepozna nešto daleko dublje i složenije – poput narcisoidnog poremećaja ličnosti?
Priča jedne žene za portal YourTango govori upravo o ovome i kako izgleda momenat kada osvestite problem s kojim se nesvesno borite i suočavate, a ne umete da dijagnostikujete.
Prvi koraci u terapiji
Nakon godina nesuglasica i emocionalne distance, odlučili smo da posetimo bračnog savetnika. Naša sesija je bila ispunjena teskobom, ali i nadom da ćemo pronaći rešenje za naše probleme. Nakon nekoliko meseci terapije, psiholog nam je dao test – upitnik sa stotinak pitanja. Moj muž i ja smo ga ispunili i predali rezultate.
Nekoliko nedelja kasnije stigli smo na sledeću sesiju, a naš psiholog je bio vrlo direktan. Obratio se meni: „Vi niste samo osoba koja popušta. Vi ste neko ko sve dopušta” Onda se okrenuo mom mužu: „Vama nedostaje empatija,” rekao je. „To je kritičan deficit.” Osećala sam nervozu i bes koji su rasli u mom mužu.
Rečenica koja je otkrila sve
Bio je očigledno iritiran.
„Šta me briga ako neki pas upadne u vodu i to prikažu na vestima ili ako neki čovek koga ne znam izgubi posao”, izgovorio je.
Psiholog je klimnuo glavom. „Opet, manjak empatije i kritičan deficit. Empatija je razvojna faza koju stičemo u detinjstvu, a vi nemate tu ključnu sposobnost.”
Bila sam šokirana, ali istovremeno sve je počelo da postaje jasno. Muž je nastavio da se raspravlja sa terapeutom, tvrdeći da pitanja na testu nisu imala smisla i da rezultati nisu važni. Odbijao je da prihvati ono što mu je rečeno. Ova reakcija bila je očigledan znak narcisoidnog poremećaja ličnosti, nešto što je terapeut strpljivo i pažljivo postepeno otkrivao tokom naših susreta.
Proces dijagnostikovanja narcizma
Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše kritičan manjak empatije, nemogućnost da se prepoznaju i razumeju osećanja drugih ljudi. Terapeut je objasnio da je empatija ključna za normalno funkcionisanje u društvenim odnosima, a moj muž nije mogao da shvati zašto je to tako važno. Terapeut je govorio o tome kako narcizam često ostaje neprepoznat jer osoba koja pati od ovog poremećaja retko priznaje da postoji problem. Narcisi ne veruju da su narcisi.
Život sa narcisom
Kada sam kasnije nastavila individualne terapije, terapeut mi je dao dve knjige: jednu o životu sa narcisom i drugu o pasivno-agresivnom ponašanju. Moj muž je naizgled bio zainteresovan za čitanje knjige o narcisima, ali nekoliko dana kasnije bacio ju je na sto i rekao: „Ovo nisam ja.” Tada je postalo jasno da neće prihvatiti svoju dijagnozu, što je bio početak kraja našeg braka.
Živeti sa osobom koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti znači živeti u konstantnom emocionalnom vrtlogu. Oni su majstori manipulacije, sposobni da budu šarmantni, ali istovremeno i hladni, okrutni i da vam kontrolišu svaki pokret. Moj muž je bio prikriveni narcis – spolja je delovao opušteno i ljubazno, ali iza te maske skrivala se duboka nesposobnost da istinsku brine za druge.
Kako se nositi sa narcizmom
Najveći problem sa narcisoidnim poremećajem ličnosti je što je izuzetno teško lečiti ga. Terapija može pomoći, ali samo ako osoba prizna problem i aktivno želi da radi na promeni, što je retko kod osoba sa narcisoidnim poremećajem. Moj muž nikada nije želeo da prihvati da ima problem, niti je pokazivao volju da radi na sebi.
Empatija je temelj svakog odnosa. Bez nje, brak, porodica i prijateljstva postaju nepodnošljiva borba. Narcis vidi svet samo iz svoje perspektive i ne može da se poveže sa bolom, srećom ili tugom drugih ljudi.
Na kraju, shvatila sam da ne mogu promeniti svog muža, koliko god se trudila. Narcizam je duboko ukorenjen poremećaj, a ja sam, kao njegova supruga, godinama bila uhvaćena u njegovu mrežu manipulacije i kontrole. Odluka da se udaljim bila je najteža, ali i najzdravija za mene.
Terapija nam je otvorila oči, ali na kraju, ja sam odlučila da nastavim dalje – bez njega.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
