Mentalno zdravlje je jedna od najvažnijih tema današnjice i sve više se ruše tabui u vezi sa traženjem pomoći te vrste. Ipak, mnogi suočeni s nekim psihičkim problemima zapravo nisu sigurni treba li da se obrate psihologu ili psihijatru.
Najjednostavniji odgovor bio bi: Ako vam je potreban razgovor i razumevanje sopstvene psihe – nađite psihologa, ako su vam potrebni lekovi – samo psihijatar može da vam ih prepiše.
I psihijatar i psiholog su obučeni da razgovaraju sa ljudima o njihovim problemima, ali imaju drugačiji pristup. Psiholog će obratiti više pažnje na vaše ponašanje, dok psihijatar ima uvid u biološku neravnotežu koja je uzrok psihičkog poremećaja (na primer obojenje tireoidne žlezde kao uzrok depresije), navodi sajt Psihoterapija.
Psiholog i psihijatar imaju sasvim različito obrazovanje i različite metode delovanja. Psiholog završava psihologiju, a psihijatar regularne studije medicine, nakon čega specijalizira psihijatriju. Dakle, psihijatar je pre svega lekar, obučen za sve grane medicine tokom osnovnih studija, a nakon toga se opredeljuje da se fokusira na mentalno zdravlje i bavi lečenjem mentalnih problema.
Psiholog, s druge strane, nije lekar i ne može da prepisuje lekove, čak ni ako je doktor psihologije. Ali, psiholog se bavi samo ljudskim umom od početka studiranja, da bi nakon toga bio obučen da sprovodi psihoterapiju zasnovanu na dokazima i vrši psihološke procene. Njegovi „lekovi“ su prvenstveno razgovori s pacijentom.
Ali, kako proceniti šta je tačno problem?
Možda već na početku treba napomenuti da nakon pregleda kod psihijatra, osoba može nastaviti tretman kod psihologa, i obrnuto, psiholog može proceniti da li je potrebno psihijatrijsko lečenje. I jedni i drugi imaju isti cilj – prevenciju, otkrivanje i lečenje različitih psihičkih fenomena, kako bi se osobi omogućilo normalno funkcionisanje.
Psihologija je nauka za sebe, i to nauka o ponašanju i mentalnim procesima, svesnim i nesvesnim. Kao takva je primenjiva u svim društvenim sferama, a u kontekstu o kojem govorimo ovom prilikom – psiholozi vas kroz razgovor i psihološke tretmane usmeravaju da se izborite s različitim psihičkim ili emotivnim problemima koji vas muče.
Od psihijatra ljudi traže pomoć kad imaju napade panike, nesanicu, vizuelne i zvučne halucinacije, suicidalne misli, anksioznost…
Pročitajte još:
Poremećaji sa kojima se psihijatri susreću dele se u dve opšte kategorije – psihoze i neuroze. Psihoze, ili psihotična oboljenja su teška mentalna oboljenja koja često imaju kao manifestacije poremećenu percepciju realnosti, pacijenti često nisu ni svesni svoje bolesti, a manifestuju je kroz halucinacije, inkoherentan govor, paranoidno ponašanje… To je šizofrenija, na primer. Neurotični poremećaji su depresija, fobije, anksioznost, panični napadi. Pacijent je svestan problema, ali mu je potrebna pomoć da se izbori s njim.
Psihijatri dijagnozu postavljaju kroz razgovor i ličnu opservaciju, ali i saradnju s drugim stručnjacima, a u obzir moraju da uzmu najrazličitije faktore – od biološkog nasleđa do društvenog konteksta. Psihijatar se obučava da napravi razliku između mentalnih problema i drugih oboljenja koje mogu da se ispolje psihijatrijskim simptomima. On takođe prati uticaj telesnih oboljenja na psihičko stanje i efekte lekova na rad pojedinih organa i celog organizma. Odgovarajuće medikamente prepisuju najčešće u kombinaciji sa psihoterapijom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Bonus video: Kako prebroditi smrt voljene osobe
