Biti fin svakako nije problem, ali očekivati da ti to automatski donese ljubav i poštovanje — jeste.
Dosta se priča o tome kako sindrom „dobrog momka“ može da uništi ljubavni život muškaraca, ali sindrom „dobre devojke“ ne dobija ni približno toliko pažnje — a trebalo bi.
Jedna devojka za Your Tango kaže da zna to jer je proživela.
„Godinama sam unižavala sebe u vezama. Dozvoljavala sam momcima da me ‚gaze‘, nadajući se da će me, ako budem dovoljno ‚fina‘, konačno voleti onako kako mi je bilo potrebno. Umesto toga, bila sam iskorišćena, povređena i ostavljena. I kao pokvarena ploča, ponavljala bih onu izlizanu rečenicu – niko više ne voli fine i brižne.“
Kako dalje kaže, baš kao i „dobri momci“, i „dobre devojke“ završavaju u toksičnom, samoodrživom krugu koji rađa ogorčenost, sramotu i slomljeno srce.
„Ali evo istine: biti ‚fin i dobar‘ ne znači biti poštovan. Trebalo mi je vremena i mnogo teških suočavanja da izađem iz tog kruga. Kada sam morala da se suočim sa svojim ‚finim‘ navikama, mnoge stvari su mi postale jasne“, kaže ona i izdvaja šta je morala da nauči na teži način da bi prestala da bude „dobra devojka“ i postala žena koja istinski poštuje sebe.
Ne možeš se nekom svideti na silu, ma koliko bila fina
„Na vrhuncu mog ‚sindroma fine devojke‘ oporavljala sam se od bolesti i bila skoro prikovana za krevet zbog ozbiljnog hormonskog poremećaja. Otac mog deteta me upravo ostavio, a i ostala sam bez posla. Momci nisu bili očarani mnome, a iskreno, pokušavala sam da pregovaram o privlačnosti i ljubavi jer mi je očajnički bilo potrebno da mi neko kaže da sam dovoljna, ali niko zapravo nije želeo da mi pruži taj osećaj vrednosti.“
Kako kaže, istraživanja pokazuju da dosledna ljubaznost može povećati percipiranu privlačnost — ali sama po sebi ne stvara romantičnu hemiju.
„Zbog toga su svi ti ‚pregovori‘ bili uzaludni i samo su me još više povređivali jer sam sama sebi nameštala neuspeh.“
Ako te neko ne poštuje, prekini kontakt s njim
„Još jedan problem koji mi je uništavao šanse bilo je to što bih kukala i žalila se ili ponekad samo ćutala i smeškala se kada bi mi ljudi učinili nešto loše. Uvek bih opraštala, opraštala i opraštala. To je dovelo do toga da su me mnogi iskorišćavali jer sam im pokazivala da ću to tolerisati.“
Studije pokazuju da iskrenost i postavljanje granica putem asertivne komunikacije povećava samopoštovanje i pomaže da i drugi počnu da te poštuju.
„Zbog toga me nisu poštovali, a ironično, tek kada sam ih izbacila iz svog života, shvatili su da su me gurnuli predaleko. Inače, i dalje ne pričam s većinom njih i jasno im stavljam do znanja da nemaju šta da mi ponude.“
Ne treba ostati ogorčen posle manjka poštovanja
„Evo nečega što mi je teško da priznam: nakon što sam videla kako se momci ponašaju prema devojkama koje smatraju fizički neprivlačnim, ne mogu da poštujem taj pol. Znam da postoje dobri muškarci, ali zbog toksičnog mentaliteta koji sam razvila, pomešanog s načinom na koji su me tretirali dok sam bila gojazna, ne mogu da muškarce gledam kao pouzdane, časne ili čak simpatične.“
Istraživanja pokazuju da oproštaj i otpuštanje ogorčenosti mogu značajno da smanje nivo stresa i podrže emocionalno isceljenje, čak i ako se potpuno poverenje ne vrati. Sindrom „dobre devojke“, udružen s ozbiljno lošim iskustvima, može trajno da te ošteti.
Biti dobra devojka ne znači da ćeš biti i voljena
„Imala sam sindrom ‚dobre devojke‘ jer su mi stalno govorili da je ‚dovoljno samo da budeš fina‘ da bi te voleli — a to jednostavno nije tačno.“
Tolike lekcije koje usvojimo često nisu ni tačne ni realne.
„Ako si ‚dobra devojka‘, to te ne čini automatski dopadljivom, naročito ako ni sama ne znaš šta zapravo znači biti fin i dobar. A pošto sam bila otirač, ni sama nisam znala šta je prava ljubaznost.“
Ljubaznost s očekivanjima nije prava
Svesno ili nesvesno, mnogi njeni „fini“ potezi imali su skrivene namere, priznaje.
„To je bilo 99% tačno kada su u pitanju bili momci s kojima sam izlazila. Nikada nisam želela da se samo družimo i pustimo da se stvari odvijaju. Želela sam dečka i prsten na ruci i verovala sam, svesno ili nesvesno, da će mi prsten pasti u krilo ako sve uradim ‚kako treba‘“.
Istraživanja pokazuju da ljubaznost s očekivanjima više liči na uslovnu razmenu nego na iskrenu dobrotu. To često vodi do osećaja ogorčenosti ako ta očekivanja ne budu ispunjena.
Ljubaznost sa skrivenim namerama odbija druge
Problem sa skrivenim namerama često je bilo ono što bi uplašilo momke.
„Realno, ljudi gotovo uvek mogu da osete kada neko ima neki skriveni motiv, a istraživanja pokazuju da ono što deluje kao lažna ljubaznost često izaziva sumnju i tera ih da se povuku. A ja verovatno nisam ni bila dovoljno samosvesna da to u tom trenutku shvatim.“
Ne možeš naterati nekoga da želi vezu
Iako je osećala da bi mogla da pruži bolju, stabilniju vezu mnogim momcima kojima se približila, nije mogla da ih natera na to.
„Iskreno, verovatno sam mnogima od njih mogla da ponudim odličnu dugoročnu vezu. Međutim, nije bilo na meni da to određujem. Oni sami moraju da izaberu ono što je za njih ispravno, a moje pričanje o tome do besvesti samo je nerviralo obe strane. Ako dečko koji me je odbio na kraju završi s lošom suprugom — neću da lažem, verovatno ću biti zadovoljna time. Ali ako završi s dobrom ženom, ne mogu da ga mrzim. Očigledno je da je tada bolje znao od mene. U svakom slučaju, to nije moja odluka, a pokušaj da uguram kvadratni klin u okruglu rupu jednostavno ne vredi.“
Ljudi osećaju ogorčenost od ignorisanja
Njena ljutnja je prilično opipljiva, čak i sada, s vremena na vreme.
„Zbog toga što sam bila nesrećna (odnosno, sama sam mnogo toga izazvala time što sam bila otirač), kiptila sam od besa. Takva se ljutnja ne može sakriti, a potrebno je mnogo samokontrole da negativan način razmišljanja ne utiče toksično na odnose.“
Registrovana medicinska sestra i autorka Čoni Bruzi objašnjava da nagomilana ogorčenost može suptilno da utiče na naše ponašanje, pretvarajući nerešeni bol u prezir. Taj proces se često dešava nesvesno, a drugi ga mogu instinktivno osetiti — što s vremenom može dovesti do toga da ljude odbijamo od sebe.
„Mnogo puta poželim da kažem momcima koji mi sada prilaze da ih ne mogu poštovati jer ranije dok sam imala 27 kilograma viška ne bi ni progovorili sa mnom. Nisam sigurna da li će ta ljutnja ikada potpuno nestati.“
Pauza od zabavljanja može da resetuje način razmišljanja
Povlačenje od izlazaka i veza bila je jedna od najpametnijih odluka koje je tada mogla da donese.
„Iskreno, to što sam odustala od pokušaja da nađem partnera i što sam se jednostavno solo kretala kroz život bilo je najzdravije što sam mogla da uradim za sebe. Priznajem, ta odluka je proistekla iz onoga – ne možete da me otpustite, sama dajem otkaz, ali poslednjih meseci mi je donela mnogo dobra.“
Kako kaže, momci je sada smatraju privlačnom, ali sada je mnogo zahtevnija.
„Više se ne opterećujem time jer sam shvatila da je princ iz bajke tu s razlogom — u bajkama. Muškarci ne postoje da bi spasavali žene, niti žene postoje da bi spasavale muškarce.“
Jurimo vezu da bismo dokazale da vredimo
Shvatila je da sindrom „dobre devojke“ često nastaje zato što želimo vezu iz pogrešnih razloga.
„Želela sam potvrdu da vredim, želela sam sigurnost, da znam da sam ‚dovoljna‘. Da, želela sam ljubav i da budem voljena — ali to se može dobiti i na druge načine. Što više razmišljam o tome, vidim da sam jurila status i to me činilo nesrećnom. Ako se ponašaš prema ljudima kao da su sredstvo da se dođe do cilja — to te pretvara u toksičnu osobu, čak i ako nisi takva bila na početku.“
Terapija može pomoći više nego što misliš
Shvatila je da joj je potrebna pomoć.
„Sindrom ‚dobre devojke‘ i moj loš ljubavni život ostavili su ozbiljne posledice na meni. Ako želim da mi bude bolje, trebaće mi pomoć, zbog čega sam i počela da idem na terapiju. Istraživanja pokazuju da čak i onlajn grupna KBT terapija (kognitivno-bihevioralna) podiže samopouzdanje i sposobnost da oprostimo. Dakle, istinska, pozitivna promena je moguća.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
