Hipnoza je sve popularnija u ovom ubrzanom društvu – ljudi žele brza rešenja, ali da li radi?
Šarlot Krips, novinarka Independenta, rešila je da proveri da li hipnoza može da je oslobodi stresa i negativnih misli.
„Uvek sam bila pomalo sumnjičava prema hipnozi, a sama pomisao da neko drugi preuzima kontrolu nad mojim čulima me užasava. Ipak, pre 20 godina sam bila podvrgnuta hipnozi kako bih obuzdala potrebu za cigaretama – i uspelo je. Prestala sam da pušim 40 cigareta dnevno.“
Zato se zapitala da li bi hipnoza mogla da ukloni i njen stres i negativne misli.
„Te misli mi obično dolaze ujutru, oko šest. Nisu vezane za neku konkretnu stvar. Samo imam opšti osećaj da nisam dovoljno dobra i da će sve krenuti po zlu. Protraćim toliko sati katastrofizirajući. Kad ustanem iz kreveta, sve to uglavnom nestane, ali i dalje ostaje onaj tihi šapat negativnosti koji mi potkopava sreću.“
Koliko god sebi govorila da tokom dana mora da bude stabilna, teško joj je da zaustavi loše misli. Ali možda je hipnoza odgovor koji je tražila. Dejvid Bekam, Ris Viderspun i Mel B su, prema pisanjima medija, navodno pomoću nje oterali negativne misli.
Hipnoza se dešava kada neko uđe u stanje opuštene svesnosti, u kom je podsvesni um otvoren i pogodan za sugestije. Cilj je da se mozak „preprogramira“ i da se osobi ponude novi načini razmišljanja i osećanja. To nije sasvim regulisana branša, ali sve je više dokaza koji ukazuju na to da hipnoza može biti delotvorna za ljude sa problemima kao što su bol, anksioznost, PTSP i fobije.
„To je najstariji zapadnjački oblik psihoterapije“, kaže dr Dejvid Spigel iz SAD-a, psihijatar sa Stenforda.
On je i vodeći istraživač u oblasti hipnoze i suosnivač aplikacije Reveri – interaktivne hipno aplikacije koja pomaže ljudima da upravljaju stresom, bolom, nesanicom, strahovima i prestankom pušenja.
„Ali hipnoza je i dalje obeležena strahom od kontrole uma ili asocijacijama na scenske hipnotizere koji ljude nateraju da rade gluposti.“
I pored uspešnosti hipnoterapije, kaže da se „koristi retko i da je sprovodi malo zdravstvenih radnika – omalovažavana je kao trik za pozornicu, smatrana beskorisnom ili čak opasnom, što nije tačno.
„Hipnoza je potcenjen način kontrole svesti s ogromnim terapeutskim potencijalom.“
Britanski hipnoterapeut Aron Surtis kaže da se „gotovo svaki mentalni problem može ublažiti hipnoterapijom“, sve dok je osoba „otvorena i želi promenu“. Surtis takođe ima aplikaciju za hipnozu pod nazivom Subconsciously, a među njegovim klijentima su i Ent Makpartlin i Čarli Bruker.
„Mnogi moji klijenti su holivudske zvezde – koje se bore s anksioznošću i zavisnošću od pušenja“, kaže on.
Takođe pomaže bankarima da regulišu stres i anksioznost, a tretira i fudbalere i vrhunske sportiste kako bi poboljšali performanse, fokus i samopouzdanje.
Ipak za Šarlot hipnotizam je bio kao čarobni štapić.
„Uputila sam se kod hipnoterapeutkinje Zoi Kluz u Londonu. Ima dugačku listu poznatih klijenata i specijalizovana je za anksioznost, depresiju i kompleksni PTSP. Ima tim od 12 ljudi koji s njom rade na drugim problemima, uključujući strah od javnog nastupa. Kaže mi da je hipnoza sve popularnija u ovom ubrzanom društvu – ljudi žele brza rešenja. Tvrdi da hipnoterapija daje brže rezultate od tradicionalne terapije jer direktno utiče na podsvesni um – koji je zapravo glavni motor promena.
Danas joj psihoterapeuti upućuju klijente sa složenim traumama kada imaju fobije koje ne mogu da reše.
„Hipnoza je veoma ciljana, precizna i forenzička u rešavanju konkretnog problema“, kaže ona.
I dok se neki problemi lako rešavaju hipnozom, kao što su pušenje i fobije, drugi zahtevaju više vremena jer postoji veće oštećenje — kao, recimo, kod kompleksnog PTSP-a.
„Može biti potrebno od pet do 20 seansi, ali veruje da će u mom slučaju jedna dvosatna sesija biti dovoljna.“
Kaže i da samo 30 odsto njenih klijenata odmah utone u san, ali efekat ne umanjuje ako ostanete budni i svesni — kao što je Šarlot bila.
„Poput mnogih koji prvi put probaju hipnozu, i ja sam imala strahove da ću se čudno ponašati i raditi ko zna šta, ali uveravala me je da ništa od toga nije istina. Cilj hipnoterapije je da zaleči štetu i oslobodi ljude od raznih stanja. U mom slučaju, treba da se oslobodim negativnih misaonih obrazaca, strahova, podsvesnih blokada, ograničavajućih uverenja i štetnih ponašanja.“
To raščišćavanje slojeva Šarlotinog negativnog razmišljanja počinje razgovorom o njenom detinjstvu.
„Zatim radi s mojom podsvešću kako bi oslobodila ta osećanja, pripremajući me za bogatiji život. ‚Zdravlje, bogatstvo, sreća, radost‘, kaže ona. Najzanimljivije je što planira da uradi i ‚presecanje veza‘ sa toksičnim osobama u mom životu da bi se umanjio uticaj na nervni sistem. Kako objašnjava: ‚Kad se prijatelj ponaša loše, kažeš mu zbogom. Ali kada je reč o porodici ili kolegama, često moraš da se nosiš s tim‘.“
Upozorava je da ću se možda osećati neprijatno tokom tog presecanja veza — ali to je samo privremeno i kasnije će se osećati mnogo slobodnije.
„Osim toga, želi da mi pomogne da se oslobodim nagomilanog stresa iz prošlosti i pronađem takozvani prozor tolerancije kako bi me povezala sa stanjem smirenosti i zatražila od moje podsvesti da me održi uzemljenom i povezanom s osećajem sigurnosti i stabilnosti iznutra.“
Kaže joj da joj je nervni sistem u rasulu i da je zaglavila u režimu „bori se ili beži“. A njen posao je da je iz toga izvuče.
„Dok broji unazad od 10 do nula, počinjem da paničim zbog gubitka kontrole — nisam imala pojma da sam takav kontrol-frik. Ali do trenutka kada mi kaže da zamislim slova abecede kako padaju ispred mene, moj um se već prepušta dubokom stanju opuštenosti. Gotovo kao da sam u prostoriji ispunjenoj roze vazduhom. Osećam se laka kao pero. Tonem sve dublje u spokojno stanje. Ni u jednom trenutku nemam osećaj da sam izgubila svest — čak i dok zamišljam kako sečem energetske veze sa pola svoje porodice, dok ja stojim u svom svetlu.“
Te noći utonula je u dubok san. I kada se probudila, osećala je više radosti.
„Još uvek mi se pojave naleti straha i negativnosti, ali ih lakše odbacujem. Imam audio-snimak seanse koji mogu da slušam kod kuće — da pomognem svojoj podsvesti da prihvati novu realnost. Ne znam da li je to povezano s hipnozom, ali već trećeg dana doživljavam neverovatne slučajnosti koje mi deluju kao da bi mogle promeniti tok mog života.“
Posle svega ima osećaj da joj sreća ide naruku.
„Ljudi mi nude da učine predivne stvari za mene, a teške osobe iz mog života reaguju bolje. Da li mi je podsvest aktivirala novu realnost? Da li upravo gledam kako se to odvija pred mojim očima? Svakako ću u to poverovati. Uostalom, nema ničeg jačeg od snage uma.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
