Najugodnije doba godine ujedno je i ono kada smo na kraju energije, a burnout se javi kao očekivana posledica.
Volimo jesen. Volimo je baš takvu kakva jeste, maglovitu, mističnu, jesen koja miriše na cimet rolnice, na predstojeće novogodišnje praznike i šoping groznicu. Ali ovo doba godine koje nas čini spokojnim i opuštenim ima i svoju tamnu stranu. Dani postaju kraći, godina se bliži kraju, zima dolazi. I baš sada ljudi počinju da sagorevaju. Zato smo u okviru Glow & Flow sezonskog projekta redakcije Zadovoljna.rs istražili šta je uzrok jesenjeg burnout sindroma, koji su znakovi, ali i koji mali rituali mogu da pomognu da bi jesen ponovo bila ono što jeste – zlatna.
Šta uzrokuje jesenji burnout
Jesenji burnout delimično proizilazi iz samog perioda godine. Svi znamo da tama zime može ozbiljno da utiče na raspoloženje i obrasce spavanja. A jesen je početak toga. Ali to je i veoma užurban period godine. Nakon opuštenih letnjih dana u jesen ulazimo osveženi, ali kao i svaki postpraznični talas, i taj osećaj ne traje dugo.
Na to se nadovezuje pritisak jeseni: deca su se vratila u školu, a praznici se bliže. Obaveze se brzo gomilaju, baš kada kraći dani stvaraju osećaj da nam vreme bukvalno izmiče iz ruku.
Pritisak da postignete više
Jesen je doba godine kada je energija najviše iscrpljena, pre nego što proradi adrenalin zbog skorog završetka, ali posle početnog entuzijazma. To je kao kod trkača: poslednja etapa staze obično je najteža. Nije to onaj poslednji minut kada ste gotovo na cilju, niti početak kada ste puni snage. To je onaj trenutak kada je mnogo iza vas, a ipak niste ni blizu kraja.
Mentalni umor dolazi s tim shvatanjem da se u jesen ciljevi često čine kao da su napola ostvareni, umesto gotovo završeni.
Ciljevi i planovi za kraj godine
Jesen znači i poslednje tromesečje kalendarske godine, kao i poslednji fiskalni kvartal za mnoge kompanije. To donosi pritisak da se ispune radni ciljevi, bilo da je reč o dostizanju prodajnih rezultata pre kraja godine ili o finalizovanju budžeta za narednu. Sve to zahteva mnogo planiranja i strategije.
Jedno istraživanje sugeriše da jesenji burnout ne mora da potiče nužno iz osećaja ličnog neuspeha već iz smanjene profesionalne efikasnosti. Drugim rečima, javljaju se manja tolerancija i iscrpljenost od saradnje i komunikacije potrebne za timski rad, piše Psychology Today.
To često znači i suočavanje sa rezultatima ove godine: da li se prodajni ciljevi odlažu? Da li je budžet premašen? Planiranje podrazumeva i pogled unapred i procenu dosadašnjih dostignuća, a to može izazvati anksioznost ili frustraciju ako neispunjeni ciljevi deluju kao neuspeh.
Koji su znaci jesenjeg sagorevanja
Opšta iscrpljenost
Ljudi često doživljavaju sagorevanje na nekoliko načina, a opšta iscrpljenost često je prvi simptom. Možda ne možete da ukažete na tačan razlog, ali osećate se potpuno iscrpljeno. Nažalost, mnogi pokušavaju da to nadoknade tako što spavaju manje jer osećaju da nisu produktivni. Nije isto kada ste imali naporan dan, pa zasluženo odmorite i kada imate utisak da ste se vukli kroz dan, a da ništa niste postigli.
Razdražljivost
Taj raskorak može dovesti do emocionalnih padova, bilo da se radi o nervozi, gubitku motivacije ili osećaju da je sve teže izdržati. Neki to zovu umor od ciljeva. Kao kada dostignete neki nivo tokom dijete – početni adrenalin zbog uspeha ranije u godini je nestao. Više vas ne gura napred nova motivacija. To ne znači da nema više uspeha, već da su vaši emocionalni resursi (optimizam, samopouzdanje, pozitivnost) verovatno oslabili.
Manjak fokusa
Drugi pokazatelj su kognitivne teškoće. Za neke to znači otežanu koncentraciju, više vremena za obavljanje zadataka ili manjak kreativnosti. Ta mentalna magla je uobičajena pod stresom, koji se često javlja kako se kraj godine približava.
Pre više od 20 godina pojam umor od ciljeva prepoznat je kao glavni krivac: posvećenost ostvarivanju različitih ciljeva tokom devet meseci jednostavno ima svoje granice. A ako fizički simptomi vode do lošeg sna ili drugih nezdravih navika, to samo dodatno pogoršava problem.
Kako da izbegnete jesenji burnout
Kao i kod mnogih stvari, svesnost i prevencija su ključni načini da ublažite jesenji pad. Jedna od stvari koju možete da uradite jeste da postavite realne ciljeve, naročito u oblastima kao što je posao, gde mnogi zadaci zahtevaju timski rad i nisu potpuno pod vašom kontrolom. Ako to nije moguće, balansirajte ambiciozne ciljeve u jednoj oblasti blažim pristupom u drugoj. Možda ovo nije godina kada treba da dobijete unapređenje, istrčite svoj prvi maraton i istovremeno trošite manje.
Druga korisna strategija jeste da jednostavno budete svesni kalendara. Znajte da kraći dani mogu da poremete prirodni ritam vašeg tela. Ako možete, prihvatite to kao prilagođavanje vašeg organizma sezoni. Ne morate podleći izgaranju, dovoljno je da ne pružate otpor prirodnom usporavanju. Zamislite jesen kao kasno doba dana: nije da niste produktivni, već jednostavno ulazite u fazu smirivanja posle perioda intenzivne koncentracije i zaleta.
Ključ svega jeste da pronađete sisteme i navike koje rade u vašu korist, a ne protiv vaših prirodnih reakcija. To može značiti više brige o sebi, odustajanje od manjih ciljeva (da li zaista morate da izgubite još dva kilograma pre praznika?), ili jednostavno prihvatanje činjenice da su ciljevi tu da vas motivišu, a ne da vas obeshrabre. Jesenji burnout je neizbežan samo ako doživite propuštene ciljeve kao neuspeh. Umesto toga, posmatrajte ih kao podsticaj koji vam daje snagu dok traju, a zatim ih pustite kada odrade svoju svrhu. Za sve postoji svoje vreme i sezona.
Zbog svega toga, stručnjaci preporučuju nekoliko malih rituala koji mogu da pomognu kod jesenjeg burnouta.
Vežbajte svesno disanje
Odvojte nekoliko minuta svakog dana da usporite dah. Duboko, svesno disanje umiruje nervni sistem, smanjuje stres i vraća vas u sadašnji trenutak.
Jedite sezonsku hranu
Jesenje namirnice, poput bundeve, prokelja, nara, prepune su hranljivih materija koje su dobre za raspoloženje, varenje i energiju. Sezonska ishrana pomaže da se osećate povezanije s ritmom prirode.
Boravite svakog dana napolju
Skandinavci vole da kažu da ne postoji loše vreme već samo neadekvatna odeća. Dakle, ne morate čekati da kiša stane da biste prošetali, već se dobro obucite i protegnite noge.
Bilo da je to jutarnja šetnja, sedenje u parku ili posmatranje zalaska sunca, vreme provedeno u prirodi smanjuje nivo hormona stresa.
Vodite dnevnik
Kako se godišnja doba smenjuju, odvojte trenutak da zastanete. Zapišite šta želite da ostavite iza sebe i koje namere želite da ponesete u zimu. Refleksija donosi jasnoću i emotivnu ravnotežu.
Uvedite umirujući večernji ritual
Završite dan opuštajućim mini-ritualom: popijte čaj, zapalite mirišljavu sveću, pustite laganu muziku ili se nežno istegnite. Takve stvari, iako deluju sitno i beznačajno, ako se redovno praktikuju, šalju telu i umu poruku da je vreme za odmor.
Sve ovo na kraju nije tu da biste radili više, već da biste se vratili sebi. Poštujući svoj dah, svoje telo i svoju povezanost s prirodom, možete ući u zimu s većim mirom, jasnoćom i ravnotežom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
