Modni svet je 19. januara ostao bez velikog Valentina Garavanija, dizajnera čije je ime decenijama bilo sinonim za eleganciju bez greške, besprekoran kroj i večernje haljine koje su na crvenom tepihu uvek odavale utisak savršenog luksuza i prave modne magije.
Iako je odavno izašao iz svakodnevne modne trke, njegova estetika nikada nije izašla iz mode: ostala je merilo kako izgleda luksuz kada je urađen sa ukusom i preciznošću.
Za mnoge, Valentino je bio jedan od poslednjih velikih majstora generacije koja je verovala u atelje, u zanat, i u ideju da glamur ne mora da bude glasan da bi bio moćan.
Od Voghere do Pariza: tri stanice jedne modne priče
Rođen 1932. godine u Vogheri, malom gradu na severu Italije, Valentino Clemente Ludovico Garavani još kao tinejdžer nosio je u sebi jasnu viziju: želeo je da stvara odeću koja ne samo da ulepšava, već uzdiže. Sa 17 godina odlazi u Pariz, neprikosnovenu prestonicu visoke mode, gde se školuje na École des Beaux-Arts i u čuvenoj Chambre Syndicale de la Couture Parisienne. Učio je u ateljeima velikih: Balenciaga, Jean Dessès, Guy Laroche, i upravo tamo usvojio ono što će kasnije postati njegova prepoznatljiva disciplina: konstrukcija koja je stroga, ali nikad kruta, i elegancija koja nikada ne izgleda kao napor.
Godine 1959. vraća se u Rim i, uz pomoć svog oca, otvara prvi atelje u Via Condotti. Već tada je bilo jasno da ne pravi samo kolekcije, već sistem lepote i svet u kome žena postaje glavna uloga.
Rim 1960-ih i nastanak kuće koja definiše epohu
Samo godinu dana kasnije, 1960, Valentino upoznaje Giancarla Giammettija, arhitektu po obrazovanju, koji će postati njegov poslovni (i životni) partner, i oslonac cele kuće. Njihova podela uloga bila je savršeno jasna: Valentino je bio apsolutni kreator, a Giammetti strateški um. Tako je rođena moda koja je od početka znala gde ide.
Pravi trenutak proboja dolazi 1962. godine, kada u Palazzo Pitti u Firenci predstavljaju prvu haute couture kolekciju, čiji je uspeh bio momentalan. Od tog trenutka Valentino postaje ime koje se izgovara među aristokratijom, filmskim zvezdama i ženama koje su znale šta znači nositi garderobu kao stav. U njegovim kreacijama ubrzo se pojavljuju Audrey Hepburn, Jackie Kennedy, a zatim i čitava plejada ikona koje su definisale 20. vek.
“Valentino red” – boja koja nije trend, već potpis
Rano je postalo očigledno da Valentino ima nešto što retki dizajneri poseduju – instinkt za originalnost i prepoznatljivost. Njegove crvene haljine nisu bile „samo boja“. To je bila posebna, bogata nijansa koja je do te mere postala njegov zaštitni znak, da je u industriji dobila sopstveno ime: “Valentino red”.
Legenda kaže da se zaljubio u taj ton tokom boravka u Španiji, inspirisan dramom i snagom koju je viđao na ženama, čak i u liku Karmen. Haljina “La Fiesta”, crvena kreacija od tila predstavljena 1959, pre nego što je kuća zvanično postala globalni fenomen, postavila je temelje jednog od najpoznatijih modnih kodova svih vremena.
A onda je došao i pop-kulturni trenutak: film “Pretty Woman” (1990) učinio je “Valentino red” delom globalne fantazije. Boja je prešla granice piste i postala opšte mesto glamura, ali i znak da u toj nijansi nema kompromisa.
Omiljeni dizajner moćnih žena: od Jackie do Diane
Valentino je gradio estetiku koja je slavila ženstvenost, ali nikada nije bila banalna. Za njega je žena bila sofisticirana, samouverena i nepogrešivo elegantna, dok su njegove siluete bile čiste, volume promišljene, vezovi i aplikacije raskošni, ali uvek kontrolisani.
Upravo zato njegove kreacije su nosile žene čija se pojava pamti decenijama: Jacqueline Kennedy Onassis, Elizabeth Taylor, Audrey Hepburn, princeza Diana… Valentino nije pravio haljine „za sliku“. Pravilo je bilo obrnuto: slika je postajala ikonična jer je haljina bila savršena.
U njegovom svetu, glamur nije bio slučajan, već je bio precizno planiran, do poslednjeg šava.
Poslednji veliki izlazak i oproštaj 2008. u crvenom
Godine 2007. Valentino je objavio da se povlači sa pozicije glavnog dizajnera modne kuće. Za čoveka koji je decenijama gradio sopstveni svet, to je bio kraj jedne intenzivne ere – ali ne i kraj uticaja.
Njegov oproštaj bio je stilski manifest: 2008. godine, posle 48 godina karijere, završio je priču haute couture kolekcijom u kojoj je svaki model nosio crvenu haljinu, a svaka od njih nosila je jasnu poruku: Ovo je moj potpis. Ovo je moj poslednji kadar.
Valentino posle Valentina: nova poglavlja iste kuće
Nakon njegovog povlačenja, kuća nije nestala – samo je promenila glas. Pierpaolo Piccioli i Maria Grazia Chiuri došli su u Valentino još 1999, na lični poziv Garavanija, najpre radeći aksesoar liniju. Kasnije, kada se osnivač povukao, upravo oni preuzimaju kreativno vođstvo i uvode novi senzibilitet: više eteričnosti i više nežne romantike.
Kada je Chiuri otišla 2016, Piccioli ostaje sam i vodi Valentino u jednu od najzapaženijih modernih faza. Poštovao je arhivu, ali je umeo da unese savremenost – i to ne samo kroz forme, već i kroz emociju. Uveo je i novu boju koja je postala fenomen: Pink PP, razvijenu u saradnji sa Pantone, a kolekcija iz 2022. pretvorila je ružičastu u svetski dominantan ton na duže od jedne sezone.
A onda, 2024., Valentino dobija novo poglavlje: dolazak Alessandra Michelea. Njegova estetika je drugačija – baroknija, teatralna, nostalgična – ali njegova ideja nije da izbriše prošlost, već da joj udahne novu energiju. Michele i sam kaže da voli “patinu prašine” brenda, jer je ta prašina dragocena: ona je dokaz vremena, sećanja i arhive. To više nije prazna stranica, već knjiga koja se nastavlja.
Šta ostaje nakon odlaska modnog genija
U eri kada je moda često u trci za viralnim trenutkom, Valentino je ostao dokaz da je najjači efekat ponekad upravo u suprotnom: u tišini, meri i savršenom kroju. Njegova estetika bila je način života – i zato se ne vezuje za jednu sezonu, jednu reviju ili jednu reč trenda.
Ostaće zapamćen kao čovek koji je znao da glamur može biti večan samo ako je izgrađen na zanatu i kao dizajner koji je umeo da napravi haljinu koja izgleda kao da postoji oduvek – i koja će, takva, trajati još dugo.
Valentino je za sobom ostavio nasleđe koje i dalje diktira pravila: crvenu koja je postala sinonim za glamur, bezvremenske linije i krojeve koji odolevaju vremenu, i lekciju da luksuz najbolje izgleda baš onda kada je – tih.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
