Farbala je bolničke prozore i delila flajere, a danas ima bogatstvo. I sve je napravila sama.
Irina Šajk se rodila u malom gradu u Rusiji – Jemanzelinsku. Otac joj je bio rudar, a majka pijanistkinja i nastavnica muzike. Njeni roditelji su podigli Irinu i njenu stariju sestru u stanu od 35 kvadrata. Danas ona taj period svog života naziva „skromnim poreklom“, ali joj tada nije padalo na pamet da je siromašna.
„Nikad nisam pomislila – želim da imam drugačiji život“, kaže Irina za Elle. Roditelji su joj usadili duboku ljubav prema muzici, a kada se danas opušta kod kuće, njena plejlista se kreće od Boba Marlija preko haus muzike do Čajkovskog.
Profesija modela joj, dok je bila klinka, nije bila na radaru, jedva je i razumela šta je to manekenka. Kada je imala 14 godina njen otac je oboleo od upale pluća, stanje mu se pogoršalo i jako brzo je preminuo.
Nakon toga, Šajk je osećala ogromnu odgovornost da olakša teret svojoj majci, koja je sada bila samohrani roditelj sa dve ćerke. Provela je mesec dana farbajući bolničke prozore i za to je dobijala ekvivalent od oko 9 evra. Osim toga delila je flajere u prodavnicama.
„Moj tata je oduvek želeo da ima dečaka. Voleo nas je, ali kada je umro, osećala sam se kao da moram da se brinem o porodici. Uvek sam mislila da sam rođena u pogrešnom telu. Mrzela sam što sam devojka. Sećam se svađa sa mamom kad je htela da me obuče u nešto cvetno. Želela sam da nosim tamne boje. Nisam htela da budem dečak, ali sam osećala kao da ne pripadam svom telu“, rekla je. I dok je njena sestra bila opsednuta frizurama i šminkom, Irina se osećala potpuno suprotno. Seća se kako je kao dete stezala usne, nadajući se da će ih smanjiti.
Većina modela počinje da radi već sa 14 ili 15 godina. Šajk je završila srednju školu i otišla na koledž. Nije imala pojma šta bi radila sa diplomom iz marketinga, ali je znala da želi da ode iz zemlje. Njena karta je stigla u vidu modeling skauta koji ju je primetio u kozmetičkoj školi u koju je išla njena sestra. Pitao je da li želi da krene u Pariz.
Prvi put kada je kročila u avion, imala je skoro 20 godina. Uselila se u stan u kojem je bilo pet ili šest drugih devojaka i dobijala je oko 60 evra nedeljno. Imala je malo obaveza i jednu pravu ambiciju – želela je da zaradi najmanje 100 evra. Iako sada deluje neverovatno, bilo joj je teško da dosegne taj iznos jer se njeno telo nije sviđalo ljudima iz sveta mode. Čula je kako direktori kastinga šapuću o njenim oblinama.
„Imala sam agente koji su govorili: ’Moraš da ošišaš kosu, izgubiš 20 kilograma i postaneš plavuša. A ja sam bila u fazonu ‘apsolutno jebeno ne'“, rekla je.
Bila je odlučna u tome da se u Rusiju ne vraća i napokon je uspela da bukira posao u Španiji i zaradi 1.000 evra.
„To je bila gomila novca“, kaže ona. Poslala je majci par stotina evra. „Rekla je svim svojim prijateljima: ‘Moja ćerka mi je kupila sofu'“, priča Šajk.
Imala je 21 godinu kada je debitovala u Sports Illustrated 2007.
Sada joj je Njujork dom, ali je kulturni šok u početku bio veliki. U Rusiji su njeni roditelji imali baštu, leta je provodila učeći kako da uzgaja paradajz, krastavce, rotkvice i krompir i kako da ih kiseli za zimu. Kada je prvi put sletela u Ameriku, supermarketi su je šokirali.
„Bila sam u fazonu – možeš da kupiš krompir?“ U njenom gradu, ako ga nisi uzgajao, nisi ga jeo.
Irini su bile potrebne godine da se probije u svet visoke mode. Rikardo Tiši je bio taj koji je odlučio da joj da šansu. Godine 2015. pozvao ju je da se upoznaju u Parizu. U to vreme je dizajnirao za Givenchy i tražio je modele za predstojeću reviju. Kada je ušla u prostoriju pogledali su se, a on joj je rekao da hoda ispred njega. Njegovi saradnici su mu savetovali da je ne angažuje, ali je on uzvratio: „Ne, primljena je.“
Kasnije je saznala da je Tiši takođe izgubio oca kada je bio dete, i da je odrastao u kući punoj sestara. „Povezali smo se“, kaže Šajk. Ona oseća bliskost sa njim koju ne oseća sa većinom ljudi.
„Nemam puno prijatelja. Čak i ako možete da izbrojite sve svoje prijatelje na jednoj ruci, zaista ste srećni.“
Zahvalna je što joj je Tiši dao šansu, ali smatra čitavu praksu kategorisanja modela u „komercijalne“ ili „fashion“ – iritantnom.
Možda modeli koji su rođeni bogati mogu sebi da priušte da budu izbirljivi, ali ona je imala porodicu koja je zavisila od nje. Ni danas ne bira mnogo jer kako kaže „mora da plati svoje račune.“
„Ja nemam bogatog muža. Nemam sponzora, pa moram da plaćam“, kaže.
Ponekad joj se ćerka Lea požali jer mama mora na posao, a Šajk joj tada, po sopstvenom priznanju kaže: „Hoćeš da ideš na odmor, zar ne? Hoćeš da ideš u kupovinu? Bićeš sa tatom, jer mama mora da radi.“
Šajk i Lea razgovaraju jedna s drugom na ruskom, njihovom „tajnom jeziku“.
„Gledajući sada moju ćerku, ona raste u potpuno drugačijem okruženju. Živi u Vest Vilidžu, bila je u svim tim zemljama, ali mi želimo da zna vrednost stvari. Želimo da je naučimo da mora naporno da radi da bi nešto dobila.“
Šajk jako malo priča o svom bivšem Bredliju Kuperu, ali kaže da oboje imaju „normalno poreklo“. Uložili su zajednički napor da Lei pruže što normalnije detinjstvo. Ona živi u Njujorku i peške ide u školu. Ni Šajk ni Kuper nikada ne angažuju dadilju.
„Oboje vodimo Leu svuda sa sobom. S njom je super lako. Pre dva dana sam morala da idem u teretanu, pa sam joj samo donela bojanku i rekla – mama sad vežba. Crtala je sat vremena. Onda smo otišle na probu Michael Korsa. Upoznala je sve devojke. Majkl joj je dao torbu. Nacrtala mu je mačku.“
Čak i kada Bredli Kuper snima film, on i Šajk uspeju da naprave raspored koji im odgovara.
„Uvek nađemo način. On je najbolji otac o kom smo i Lea i ja mogle da sanjamo. Uvek funkcioniše, ali je tako jer mi činimo da funkcioniše.“
Novinar je pitao i da li se ikada srela s predrasudama o tome da žene moraju da se promene kada postanu majke. Da li su je osuđivali? Irina ne misli da žene treba da menjaju svoju garderobu ili ponašanje zato što njihova deca postoje.
„Još uvek sam ista osoba“, insistira ona. Osoba koja i dalje želi da nosi prozirne haljine i tange na odmoru, ali i da se zabavlja.
Ona shvata da tračevi i kritike na društvenim mrežama dolaze s poslom.
„To je ono što dobiješ. Nećeš se svideti svima. I ne želim da me svi vole. Ja sam ono što jesam. Neću se menjati jer neko ko nema šta da radi u svom životu priča neka sranja o meni, o tome kako se oblačim ili kakav sam roditelj. Neću, sredite svoj život.“
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
