Da li je moguće da vas jedna serija direktno teleportuje u sve adolescentske nesigurnosti koje ste odavno zaboravile, sa sve leptirićima u stomaku, pogrešnim izborima i beskrajnim analizama „šta je značilo to što je rekao“? Ako pitate žene koje su otkrile The Summer I Turned Pretty (TSITP), odgovor je vrlo jasan: da, i te kako.
Radnja je jednostavna, skoro banalna: tinejdžerka Isabel, od milošte Belly, leta provodi u kući na obali gde ulazi u ljubavni trougao sa braćom Fisher, Konradom i Džeremajom. Kroz tri sezone pratimo kako se devojčica pretvara u devojku, kako odrasta kroz ljubav, gubitke, prijateljstva i odluke koje nikad nisu tako crno-bele kao što bi želela. Amazon Prime je od romana Dženi Han napravio seriju koja je istovremeno nostalgična, razbarušena i savršeno svesna sopstvenih klišea. Ali ono što se na papiru čini kao lagani teen rom-com, na ekranu se pretvara u fenomen koji okuplja žene širom sveta, od dvadesetih do četrdesetih i pedesetih.
Kolektivno letnje haluciniranje
Gledanje TSITP nije samo gledanje serije. To je ritual. Devojke prave tematske žurke sa školjkama, koktelima nazvanim „The Conrad“ i „The Belly“, hortenzijama u vazi i projekcijama pored bazena. Internet je pun snimaka tih „Cousins Beach“ večera, bachelorette party-ja u maniru serije i tematskih bar večeri. I sve ovo ne rade tinejdžerke,već odrasle žene, one koje imaju poslove, decu, kredite, hipoteke i mnogo više iskustva od same Belly.
Zašto? Zato što je TSITP savršeno skrojena fantazija: svet u kojem vreme stoji, u kojem se najveći problem svodi na izbor između dva brata. To je suprotno od realnosti u kojoj živimo, u kojoj ujutro otvaramo vesti i imamo instant napad anksioznost. U seriji niko ne čita novine, niko ne brine o ekonomiji i politici, sve je suncem okupano i večito obavijeno Tejlor Svift soundtrackom.
Krindž kao zajednički jezik
Mnogi gledaju kroz prste i priznaju: serija je istovremeno i „cringe“ i neodoljiva. Scene sporog plesa uz Nelly i Kelly Rowland ili rečenice tipa „feral alley cat“ izazivaju kolektivni facepalm. Ali baš taj osećaj nepijatnosti je ono što nas vraća, jer priziva sopstvene „sramotne“ uspomene. Prve ljubavi koje su bile dramatične, trapave, beskrajno intenzivne.
Sociolozi objašnjavaju da serija deluje kao vremeplov: vraća emocionalnu težinu „prve ljubavi“ i omogućava da je ponovo proživimo, ali sada s distance. Dok gledamo Belly kako pravi greške, prisećamo se sopstvenih i nekako nam lakne. Ili, kako je jedna gledateljka rekla: „Možda je krindž, ali sam i ljubomorna. Ko ne bi želeo da ponovo oseti sve to, makar i kroz ekran?“
Tim Konrad vs. Tim Džeremaja: novi Big vs. Ejdan
Svaka dobra teen saga mora da ima timove. Nekada je to bio Pacey ili Dawson, Big ili Ejdan. Danas je to Konrad ili Džeremaja. Na TikToku, haštagovi timova broje milijarde pregleda, brendovi se uključuju u debatu, pa čak i javne ličnosti (Malala Jusafzai je, verovali ili ne, Tim Belly). To je kolektivna igra koja nam omogućava da zauzmemo strane, da budemo deo nečega većeg od nas.
Možda su ulozi imaginarni, ali osećaj pripadnosti je stvaran. U vremenu fragmentisanih zajednica, ovakva serija nudi ono što su nekada nudile sapunice i Sex and the City: zajednički narativ o kojem svi pričaju.
Nostalgija kao najjača droga
Za žene koje su tinejdžerske godine provele uz Dawson’s Creek, The O.C., One Tree Hill ili Gilmore Girls, TSITP je kao povratak kući. Isto more emotivne konfuzije, isti ljubavni trouglovi, ista osećanja koja su tada izgledala kao kraj sveta. Samo sada dolaze u paketu sa distance, ironije i malo vina na sofi dok deca spavaju.
Zbog toga serija rezonuje sa generacijama koje su odavno prestale da veruju u bajke, ali i dalje neguju malu dozu romantizovanog haosa. The Summer I Turned Pretty nije sofisticiran kao Euphoria, nije britak kao Sex Education, ali upravo ta jednostavnost ga čini univerzalnim.
Belly kao generacijsko ogledalo
Glavna junakinja Belly nije idealizovana. Ona je tvrdoglava, sebična, nesigurna, ali i hrabra i lojalna. U njenim greškama prepoznajemo sopstvene. U njenim dilemama vidimo sopstvene unutrašnje rasprave. To je ono što seriju izvlači iz banalnog i daje joj emocionalnu dubinu.
Posebno je značajno što Belly tumači Lola Tung, glumica azijskog porekla, čime je u tipičan teen žanr unesena nova dinamika i realnija reprezentacija. I dok će mnogi gledati seriju samo kroz prizmu ljubavnog trougla, za druge je važna upravo ta normalizacija različitosti u glavnim ulogama.
Eskapizam sa ukusom soli i prve ljubavi
Na kraju, razlog opsesije odraslih žena TSITP-om možda je najjednostavniji: serija je emocionalnI „comfort food“. Kao sladoled od vanile koji se jede direktno iz kutije. Kao pesma koju ponovo slušamo, iako nas podseća na nekog ko nas je slomio.
U svetu u kojem je teško pronaći nešto što nas istinski povezuje, Belly i braća Fisher su postali zajednički jezik. Serija podseća da iako smo odrasle, u nama i dalje živi ona verzija nas koja je prvi put osetila leptiriće i verovala da ljubav može da promeni sve.
I zato, iako ćemo se možda smejati sopstvenoj opsesiji, redovno ćemo birati strane, analizirati sitne gestove i plakati kada Konrad konačno pusti emocije da isplivaju na površinu. Jer, realno, svaka od nas ima svoj Cousins Beach, makar samo na ekranu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
