Film "Mother Father Sister Brother" Džima Džarmuša je ovogodišnji dobitnik Zlatnog Lava na Venecijanskom filmskom festivalu.
Iako je favorit Filmskog festivala u Veneciji bio film „Voice of Hind Rajab“, potresna priča o ubistvu petogodišnje palestinske devojčice tokom rata u Gazi, Zlatni lav je otišao u ruke Džima Džarmuša koji je i sam ostao zatečen nagradom, a svoj govor je započeo rečima: „O, dođavola“.
„Father Mother Sister Brother“ Džima Džarmuša nalazi reditelja u molskom raspoloženju, što ponekad ume da bude njegovo najbolje raspoloženje. Triptih zasnovan na seriji agresivno neupadljivih interakcija, deluje kao film koji je mogao da napravi dok je čekao da snimi neki drugi, veći film.
Anthony Vaccarello u ulozi producenta
Radnja se dešava u tri različita grada, Anthony Vaccarello, kreativni direktor Yves Saint Laurent-a, potpisan je kao producent, a u segmentima se zaista pojavljuju prelepi, koloristički usklađeni kostimi, na koje i sami likovi obraćaju pažnju.
Svaki deo filma takođe prikazuje i sat Rolex, što deluje upadljivo i gotovo smešno. Možda je Džarmuš dobio novac od ovih luksuznih brendova da snimi film. A možda samo želi da pomislimo da jeste.
Reditelj je i ranije radio u antologijskom formatu: Coffee and Cigarettes iz 2003. činile su kratke dvostruke vinjete koje je snimao godinama, gotovo kao male filmske skice. Ali ovaj novi film je bliži pristupu Night on Earth iz 1991, jednom od njegovih najboljih dela.
Radnja filma „Father Mother Sister Brother“
Tri epizode filma Father Mother Sister Brother povezane su konceptualno i zajedno proizvode jedinstven efekat. A opet, u srži, sve se svode na razoružavajuće ogoljene razgovore između roditelja, dece i braće ili sestara. U prvoj epizodi, Džef (Adam Drajver) i Emilija (Majim Bialik) voze se do malog mesta na severoistoku kako bi posetili oca (Tom Vejts), koji izgleda ima poteškoća da živi sam – stan mu je u neredu, često mu treba novac, a Džef mu donosi kutiju sa suvim namirnicama. Ali neposredno pre nego što deca stignu, vidimo oca kako namerno pravi nered u svom inače vrlo elegantnom i urednom domu. Njihov nespretni razgovor, pun dugih pauza, sugeriše da posle svih ovih godina oni jedva da se poznaju. Svakako se retko viđaju. „Izgledaće staro, zar ne“, pita Emilija dok prilaze kući.
U drugoj epizodi, smeštenoj u Dablinu, vrlo stroga Timotea (Kejt Blančet) i nezavisna Lilita (Viki Krips) stižu odvojeno na tradicionalnu šoljicu čaja sa majkom, uspešnom književnicom (Šarlot Rempling). Ponovo, niko nema mnogo toga da kaže. Lilita laže majci o svom životu, a ko zna da li čak i Timotea govori istinu. Sve epizode uključuju razgovore o vodi, koja u prva dva segmenta izgleda simbolizuje neku vrstu mentalne, ili čak emotivne, praznine. U jednoj sceni pitaju mogu li da nazdrave vodom; u drugoj, raspravljaju o ukusu vode. To je ona vrsta suve, mrtve komike u kojoj Džarmuš briljira, a radi sa sjajnim glumcima koji umeju da praznine ispune suptilnim emocionalnim nijansama. Prisustvo unutrašnjeg života ključno je za ovakav film, gde osnovna poenta izgleda da je da životi ljudi idu svojim tokom – i roditelja i dece – a da se nikada zapravo ne možemo zaista upoznati.
Treća epizoda, nežno potresna, povezuje sve u celinu. Upoznajemo blizance, Skaj (Indja Mur) i Bilija (Luka Sabat), koji se okupljaju da bi još jednom posetili stan svojih roditelja u Parizu. Mama i tata su nedavno preminuli, a Bili je već ispraznio stan, Skaj želi da ga vidi poslednji put. Oni otvaraju kutije sa starim fotografijama, onakvim kakve su krasile zidove domova u prethodnim epizodama. Sede u praznim sobama i postavljaju pitanja o majci i ocu, pitanja na koja nikada neće dobiti odgovore. Njihov dom deluje srećno i nekonvencionalno, ali i tu je očigledno da se članovi porodice retko okupljali i da često nisu znali mnogo jedni o drugima, piše Vulture.
Father Mother Sister Brother je jednostavan, tih film, koji od banalnog pravi nešto što podseća na Džarmušove dragulje. Povremeno deluje kao da bi mogao biti jedna od pesama koje je Drajverov lik – Paterson napisao – nešto što je izraženo pa ostavljeno, ideja ili osećaj i ništa više. Oni, koji su već imali sreće da ga pogledaju, kažu da su kada se film završio, osetili snažnu potrebu da pozovu svoje roditelje. Zar to ne zvuči kao nešto što nam je baš u ovom trenutku svima potrebno?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
