Glumica Snežana Bogdanović danas ima 64 godine, a od 1994. živi u Njujorku sa suprugom Uliksom Fehmijuom, a tamo je rodila i ćerku Niku.
Snežana Bogdanović je u jednom intervjuu rekla da nikad nije pravila kompromise i da joj je uvek bilo važnije šta radi, nego koliko radi. To verovatno objašnjava činjenicu da je u jeku slave, posle uloga u Kuduzu, Metli bez drške, Brod plovi za Šangaj, ali i brojnim pozorišnim angažmanima, rešila da se preseli u Ameriku i krene od nule.
Karijera Snežane Bogdanović
Rođena je 1960. u Zemunu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Minje Dedića. Bila je članica Beogradskog dramskog pozorišta. Ostvarila je brojne pozorišne uloge u komadima “Mačka na usijanom limenom krovu”, “Zapali me”, “Per Gint”, “Elektra”, “Feničanke”.
Uloga Bademe u filmu “Kuduz” donela joj je nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije, dobitnica je specijalne nagrade u Parizu, Zlatne arene na Festivalu u Puli, „Carice Teodore“ u Nišu. A onda se odselila u Ameriku 1994. godine. Na domaću scenu vratila se 2004. sa predstavom “Diplomac”. Nakon toga igrala je u serijama “Sinđelići” i “Na terapiji”. Njen veliki povratak na filmsko platno bio je film “Šavovi”, a gledali smo je i sa Mirjanom Joković u seriji „Poziv“.
Odlazak u Njujork
Uliksa je upoznala 1994. godine u pozorištu dok je radila u predstavi „Zapali me“, a već 1995. godine dobili su ćerku Niku. U Njujorku glumački par drži pekaru „Pain D’Avignon“ koja jako dobro radi, a na pitanje da li je bilo teško doneti odluku i preseliti se, ostaviti glumu rekla je: „Ponekad stvarno mislim da ne znam da li bih to sada uradila ili da li bih izabrala baš Ameriku. Onda sam bila neka druga Snežana koja je tako mislila i tako odlučila da uradi. Sigurno nisam znala da ću ostati u Americi toliko godina i da ću tamo nastaviti da živim. Bila sam veoma hrabra, to sada vidim, a tada je to bilo jedina moguća i ispravna odluka za mene. Potom je došao period kada sam prolazila kroz veliku krizu, nedostajao mi je moj posao. Međutim, tamo nam se rodila ćerka, otvorili smo pekaru, gradili smo neki nov život. Iako nam je bilo vrlo teško, s godinama sam shvatala da je to neko žaljenje za prošlošću samo kočnica. Jednostavno, ono što se nije dogodilo nije ni trebalo da se dogodi. I nema nikakvog smisla žaliti za nečim što je moglo da bude. Često sam od svoje porodice čula – šta si sve mogla da uradiš, da odigraš, šta si propustila, i to je verovatno tačno, ali smatram da to nije pravi način gledanja na stvari“, rekla je.
I mada voli da dođe u Beograd, kako kaže – nostalgija nije nešto što definiše njen život jer „ono za čim smo mi nostalgični ionako više ne postoji“.
Odlazak ćerke Nike u Los Anđeles
Odnedavno Uliks i Snežana su se suočili sa selidbom ćerke Nike u Los Anđeles.
„Nika je filmski radnik, bavi se pisanjem i režijom, i nije neobično da je izabrala Los Anđeles za realizaciju svojih životnih ambicija. Vrlo je posvećena i vredna, ponosni smo na njenu ozbiljnost, na svest i odgovornost koju ima prema svetu u kome živi. I jedva čekamo da nam stigne u Njujork za praznike“, rekla je prošle godine uoči novogodišnjih praznika za „Gloriju“.
Na pitanje kako je reagovala na njeno osamostaljivanje, Snežana je odgovorila: „Osamostaljivanje deteta je nešto što, pretpostavljam, svi roditelji veoma priželjkuju, a kad se desi, mnogo su nespremniji od njega. Nije nam bilo lako u toj tranziciji, pogotovo što je naša ćerka otišla u Los Anđeles, znači skoro pa isto daleko kao mi kada smo napuštali naše roditelje. Tako je delimično ponovila priču o odlasku u našoj porodici. Naravno da je podržavamo i razumemo tu, sad već globalnu, priču o izmeštanju i pronalaženju sopstvenog malog dela sveta u kome ti je dobro.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
