Tokom poslednjih godinu i po dana svet je bez daha raspravljao i polemisao o Orkanskim visovima Emerald Fenel - a sada, posle beskrajnog niza premijera, intervjua i modnih momenata koji prate ovo ostvarenje, film konačno stiže u bioskope. Posle svega toga, kako bi uopšte mogao da opravda zaglušujući hajp?
Šta god mislili o ovoj velikoj, smeloj, kičastoj i kontroverznoj melodrami, jedno je sigurno – Orkanski visovi su barem podjednako ludo ambiciozni kao i promotivna kampanja koja im je prethodila, bar sudeći po onima koji su pretpremijerno odgledali film.
Poklonici voljenog romana Emili Bronte bolje da svoja očekivanja ostave pred vratima bioskopa jer je ova divlja interpretacija klasika, blago rečeno, veoma slobodna adaptacija izvornog materijala. Struktura je izmenjena, ključni likovi su znatno promenjeni ili potpuno izostavljeni, a prikaz centralnog odnosa između Keti i Hitklifa je slobodna interpretacija. Fenel je o tim promenama govorila otvoreno, opisujući film kao zasnovan na svojim sećanjima na čitanje knjige u tinejdžerskom dobu, a ne kao strogo vernu adaptaciju. Ipak, ako to možete da zanemarite, čeka vas prava vožnja.
Tokom prvih sat i po vremena, Orkanski visovi hodaju po tankoj žici – na momente su bolno duhoviti, a u svojoj razuzdanoj ekstravaganciji gotovo pantomimični. Margo Robi, koja je u Barbie već pokazala svoj „mršavi“ komičarski talenat, pravo je zadovoljstvo kao lepršava, sujetna, brbljiva Keti, potpuno lišena samosvesti. Što se Elordija tiče, njegov izbor za ulogu s pravom je kritikovan, a na snažan jorkširski akcenat treba se navići, ali glumac – trenutno nominovan za Oskara za svoju suptilnu ulogu u Frankensteinu – unosi sličnu tihu, dirljivu ranjivost u Hitklifa.
Razmetljivi kostimi Jacqueline Durran su već pod lupom kritike – Ketina garderoba je, da, potpuno luda, ali i izuzetno detaljna i razigrano uzbudljiva, parada haljina koje ostavljaju bez daha, dok istovremeno izazivaju jezu. Kada se tome dodaju raskošna fotografija Linusa Sandgrena, koja hvata vetrovite močvare u svoj njihovoj veličanstvenosti; draguljima nalik šminka Siân Miller; grandiozne originalne pesme Charli xcx (često urnebesno bukvalne u svojim stihovima); kao i lažni, teatralni, ručno oslikani osećaj studijske scenografije – utisak je impoznatan.
Posle dugih godina međusobne čežnje Keti i Hitklifa, kada se između njih konačno nešto dogodi, to jeste zabavno, ali i pomalo antiklimaktično. Njihove intimne scene su romantične, svakako, ali ne onoliko provokativne koliko biste očekivali od rediteljke Saltburna. Zbog toga ovaj deo filma deluje razvučenije, a potom, u završnom satu, Orkanski visovi prelaze iz kamp-farse u punokrvnu, uplakanu tragediju.
Ta promena će za mnoge funkcionisati (priča se da je bilo ljudi koji su jecali na premijeri u Los Anđelesu) ali drugi bi mogli da ostanu frustrirani tromijim ritmom, zbrkanom i povremeno ponavljajućom radnjom, kao i iznenadnom potrebom filma da vam bude duboko stalo do likova koji su ranije bili emocionalno distancirani i gotovo karikaturalni – i upravo zato prijatni za gledanje, piše Vogue.
Ovi Orkanski visovi, u celini, predstavljaju miks koji će izazvati salvu komentara i podjednako mnogo ogorčenja koliko i oduševljenja. Ali to je i film koji ostane u glavi – razmetljiv, neobuzdan, uz dozu svesno zločeste drskosti. Pogledajte ga na što većem platnu, sa što više prijatelja, i pripremite se za sate rasprave nakon toga.
Ne zaboravite – prve kritike ovog ostvarenja nisu blagonaklone, pa očekujte film koji će polarizovati čak i najveće zaljubljenike u ljubav.
Orkanski visovi stižu u bioskope u Srbiji 11. februara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
