Novi dokumentarac o Melaniji Tramp obećava uvid u svet jedne od najzagonetnijih prvih dama na svetu. Ono što zapravo nudi jesu dva sata stila, spektakla i tišine.
Teško da je postojao „pogodniji“ trenutak da dokumentarac koji nosi njeno ime stigne – baš u nedelji kada se njen suprug suočava s posledicama smrtonosnih akcija agenata ICE u Mineapolisu. Ipak, gotovo je nemoguće zamisliti bilo koju sedmicu u kojoj bi njegovo objavljivanje prošlo, a da ne bude zasenčeno ciklonskim tempom vesti koje prate predsednika Trampa.
Amazon Džefa Bezosa navodno je potrošio 40 miliona dolara kako bi obezbedio prava na distribuciju filma – najviše što je kompanija ikada dala za prava na jedan film – kao i dodatnih 35 miliona dolara za njegov marketing. Komentatori nagađaju da su tako visoke sume manje povezane s umetničkom vrednošću filma, a više s nastojanjem da se stekne naklonost nove administracije. Melania je svakako vizuelno uglađen projekat. Za to je zaslužan Bret Ratner, nekadašnji holivudski hitmejker koji nije radio od 2017. godine, kada su protiv njega iznete optužbe za seksualno nedolično ponašanje. Trampov tim ga je vratio iza kamere kako bi režirao ovaj dokumentarac. Njegova sposobnost da isporuči tehnički doterano filmsko delo nije sporna.
Film se otvara krupnim planom zmijske kože Louboutin štikli koje koračaju kroz suncem obasjani, palmama okruženi raj Mar-a-Laga. Kamera je tokom celog filma dobra, a muzika energična – uključujući i Majkla Džeksona, koji se ispostavlja kao omiljeni izvođač prve dame. „Imam ploču kod kuće“, kaže ona dok na zadnjem sedištu automobila usnama prati stihove pesme Billie Jean i ritmično pomera ramena. To je ujedno i trenutak u kojem se publika najviše približava Melaniji Tramp kao osobi u ovom dugometražnom dokumentarcu. Ipak, čak i tada – naočare ostaju na licu.
Uprkos uglađenosti i profesionalizmu, reč je o praznom filmu i gotovo dvočasovnom gubljenju vremena. Ovaj projekat taštine, vredan 75 miliona dolara, najposmatraniju prvu damu na svetu pretvara u još veću prazninu. Film prati Melaniju tokom 20 dana koji prethode drugoj inauguraciji njenog supruga. Gledaoci je vide kako se sastaje s modnim dizajnerima i organizatorima događaja, zapošljava osoblje i vraća u Belu kuću. Prisutan je veliki broj kadrova iz automobila ili privatnih aviona; suprug se pojavljuje u nekoliko scena i ponaša se upravo onako kako bi se očekivalo – žali se što se finale univerzitetskog fudbalskog prvenstva emituje u isto vreme kad i njegova inauguracija i preti da će to uticati na gledanost.
Prikazan je i trenutak u kojem Melanija pali sveću u katedrali Svetog Patrika za svoju majku, na prvu godišnjicu njene smrti. Tu su i razgovori s kraljicom Ranijom od Jordana i Brižit Makron o inicijativi „Be Best“. Međutim, kroz sve to ne saznaje se ništa o Melaniji što već nije bilo poznato. Ova zagonetna figura ostaje upravo to – nedokučiva i hladna.
Dugo je postojalo uverenje da, za razliku od supruga sklonog publicitetu, Melanija zapravo ne voli pažnju javnosti. Izveštaji da je zaplakala kada je Tramp prvi put pobedio na predsedničkim izborima delovali su uverljivo, uprkos demantijima iz Bele kuće. Međutim, ako je suditi po ovom filmu, Melanijina enigma ne proizlazi iz toga što se njeno pravo „ja“ pažljivo skriva od javnosti, već iz činjenice da je ono što se vidi – ujedno i sve što postoji. Lepa žena u besprekornoj garderobi, koja izgovara opšte fraze poput: „Neophodno je ostati mentalno snažan kada je toliko stvari u pokretu“ – i ništa više od toga, piše Tatler.
Posebno upada u oči to što film gledaoca izlaže prevelikom broju scena posvećenih planiranju i realizaciji njenih inauguracionih kombinacija, a da pritom nikada ne nudi objašnjenje za neobični šešir nalik onom Meri Popins koji je nosila na ceremoniji. Taj šešir izazvao je bezbroj mimova na društvenim mrežama. Prekrivao joj je oči, a njen suprug morao je da se bori s njim kako bi je poljubio u obraz. Zašto je želela da ga nosi? Odgovor iz filma ne dolazi.
U ograničenom smislu, dokumentarac se ipak može smatrati uspešnim. Savršeno odgovara svojoj temi – izgleda dobro, ima stila – i ne govori apsolutno ništa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
