Žena koja je izgradila svoj prepoznatljiv stil šetajući Njujorkom u frotirskom šortsu, bez šminke, u 81. godini svojom pojavom i dalje briljira.
Manekenka, glumica i modna ikona Loren Haton je oduvek imala besprekoran stil, ali to nije došlo preko noći. Haton je bila uzor i muza mladim ženama kasnih šezdesetih. Išla je bez šminke i nosila udobnu odeću. Odbacivala je tadašnje trendove i lansirala estetiku za koju kaže da je potpuno njena.
„Pravi stil možete sami da razvijete“, rekla je još 1997. godine. Tadašnja modna konverzacija bila je prilično slična aktuelnoj.
Danas, u 81. godini, stigla je na Nedelju mode u Milanu i demonstrirala da je i dalje drugačija, svoja.
Ograničenja ne postoje kod Haton kada je modni izraz u pitanju, pa zašto na Nedelju mode ne bi došla u helankama, patikama i beloj majici? Ova kombinacija uz blejzer i prebačen žuti džemper na njoj je izgledala kao pun pogodak, a jedini modni dodatak je bio strateški izabran šeširić u zelenoj boji i kontrastni ratan ranac.
Nedelja mode u Milanu je poligon najboljeg što najbolje odevene žene sveta imaju u svojim garderoberima, a svedenost outfita Loren Haton je bila pravo osveženje.
Modna evolucija Loren Haton
„Kad sam došla u Njujork, devojke od 18 godina nosile su užasne steznike. Morale ste da legnete na pod da biste ih navukle. Tri sata su se šminkale, zatim još nekoliko sati za frizuru: morale ste da nosite svu tu grotesknu šminku. Činila je da izgledate kao stara skitnica. I sve su to radili i meni“, rekla je svojevremeno Haton, otkrivajući kako je bilo biti manekenka ranih šezdesetih.
Međutim, to nije dugo trajalo. Kruta estetika pedesetih – oličena u lakiranoj kosi i uskim haljinama – umirala je na pragu slobodarskih šezdesetih. U modu su došle mini-suknje, kao i psihodelijom inspirisano šareno odevanje. Haton, ćerka propale mondenske dame, koja je volela da kaže da je odrasla u močvarama Floride, uspela je da bude ispred svog vremena. Nosila je odeću bez grudnjaka i išla gotovo bez šminke.
Godine 1966. njen prirodan izgled privukao je pažnju Dijane Vrilen, koja ju je angažovala za svoju prvu naslovnicu časopisa Vogue. U narednih šest godina snimila je još 21 naslovnicu.
„Ona je bila Kejt Mos šezdesetih i sedamdesetih. I znala je šta hoće. Nije htela da uvija kosu ako nije želela“, rekao je poznati stilista Vejn Skot Lukas.
Ali tek 1974, sa 29 godina, Haton je postala pravi simbol: sa razmakom među zubima, ali glamurozna, pomalo drska, ležerno elegantna. Istovremeno je podsećala na Ketrin Hepbern i Loren Bakol i predstavljala novu generaciju oslobođenih žena.
„Nebo je bilo granica, ali dugi niz godina bila sam prazna stranica na kojoj su svi crtali svoju viziju žene“, rekla je Haton o neviđenom ekskluzivnom ugovoru vrednom 200.000 dolara koji je te godine potpisala kada ju je Čarls Revson izabrao za zaštitno lice kampanje Ultima.
Prazna stranica ili ne, vizija Haton koja je opstala kroz reklamne kampanje, modne editorijale, filmove i TV jeste njena duhovita energija i stil koji je vremenom izgradila. To je bio stil iznošenih farmerki i starog novca, safari odela i pilotskih jakni, opuštenih šešira i ribolovačkih prsluka. Iznad svega, to je bio izgled žene koja nije samo stajala, nego je radila stvari.
Kada je Loren obukla Armani odelo i belu majicu, to je bila vest, to je uticalo na modu, ali je takođe bilo u skladu s njenom sopstvenom udobnošću i načinom života. Veliki mantil i patike – to je Loren Haton. Ali mora da ima odgovarajuću debljinu đona na patikama, manžetne na košulji podvrnute baš kako treba. Mogli su da joj vezuju kravatu tri sata, ali je ona morala da izgleda ležerno, kao da je sama od sebe tako pala.
„Znate onaj snobovski kliše? Ljudi kažu: ‘Pa, ili se s tim rodiš ili ga nemaš.’ To je glupost. Pravi stil možeš da razviješ sam“, rekla je.
Upravo to je i uradila. Slušala je savete Ričarda Avedona, Irvinga Pena i Poli Melen. Ali najviše je slušala svog tadašnjeg dečka, Volstrit špekulanta Boba Vilijamsona, koji ju je vodio kroz prve dane u Njujorku, kada joj je omiljena kombinacija bio tirkizni šorts od frotira, bordo moher džemper i go-go čizme.
„On je imao taj čisti, klasični jenkijevski pristup svemu. Govorio bi: ‘Ideš napolje u tome? Ne ideš sa mnom.’ Tako da je to bila vrsta izlaganja novom stilu“, rekla je Haton o Vilijamsonu.
Ona priznaje da je imala kratku krizu srednjih godina u ranim četrdesetim, kada je kupovala stvari koje ne bi ni pogledala kad je imala 20.
„Sećam se da sam kupovala pank haljine koje su bile izrezane, a onda sam večerala s nekim članovima kraljevskih porodica, i tamo su bile te male dame u haljinama i sa šeširima“, ispričala je kroz smeh.
Kaže da je generacija njene majke bila „odsečena u korenu“ od strane društva.
„Učinili su da se te žene osećaju da su sa 50 godina gotove, zapravo već sa 40, a sa 35 su bile kao staro jagnje maskirano u mladu ovčicu. Lep stari engleski izraz – ‘mutton dressed as lamb’“.
Tokom te male krize i sama je mislila da je izašla iz igre.
„Osećala sam se kao stara krpa jer me društvo teralo da se tako osećam“, rekla je.
Onda ju je fotograf Stiven Meisel vratio na scenu 1989. za uticajnu reklamnu kampanju za Barneys New York, što je dovelo do toga da i drugi oglašivači priznaju vrednost žena starijih od 40.
„Mislim da je stil stvar politike. Nikada baš nisam razumela kako funkcioniše, ali kako starim, sve više shvatam. Mi kanibalizujemo modu neviđenom brzinom. To je povratak nečemu u šta se može verovati. Zato se odeća iz šezdesetih stalno ponavlja. To je povratak nadi da možda ljudi mogu da povrate moć od korporacija koje donose političke odluke u Americi. Tu se radi o mladima koji misle da nema mnogo budućnosti.“
Ipak, rekla je, nikada joj ne dosadi lepota mladih manekenki i uzbuđenje koje donose modne revije.
„Mislim da su modne revije jedna od najlepših stvari koje sam ikada videla, jer su takva proslava ženstvenosti. Čine vas ponosnom što ste žena“, rekla je Loren Haton.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
